Neizmirene obaveze direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava Srbije, uključujući lokalne samouprave i ustanove u Vojvodini, dostigle su ukupan iznos od skoro 53 milijarde dinara, odnosno nešto više od 450 miliona evra, pokazao je objedinjeni izveštaj o dugovanjima Ministarstva finansija.

Najveći deo tog duga, čak 50,9 milijardi dinara, odnosi se na republičke institucije, piše portal Nova ekonomija.
Prema Zakonu o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, sve fakture i drugi zahtevi za isplatu koje privatne kompanije ispostave javnom sektoru moraju biti evidentirani u Centralnom registru faktura, koji vodi Uprava za trezor Ministarstva finansija.

Zakon propisuje i jasne rokove za plaćanje, odnosno kada je javni sektor dužnik privatnoj firmi, rok za plaćanje ne sme biti duži od 45 dana, dok je u transakcijama između dva subjekta javnog sektora, rok 60 dana.

Međutim, postoji izuzetak koji se odnosi na zdravstvo, gde zakon za obaveze gde je dužnik Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) ili korisnik njegovih sredstava, što uključuje bolnice i kliničke centre, dozvoljava rok plaćanja do 90 dana.

Istaknuto je da najviše duguju korisnici sredstava RFZO i to više od 29,3 milijarde dinara, što čini više od polovine ukupnog evidentiranog duga republičkih korisnika.

Među pojedinačnim institucijama, rekorder je Univerzitetski klinički centar Srbije sa dugom većim od 2,3 milijarde dinara, zatim slede Apoteka „Beograd“ sa više od 1,5 milijardi dinara neizmirenih obaveza.

Takođe, velike dugove beleže i Univerzitetski klinički centar Vojvodine sa više od 1,3 milijarde dinara i Zdravstveni centar Užice sa gotovo istim iznosom duga, zatim Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ duguje 884 miliona, a Institut za onkologiju i radiologiju Srbije 645 miliona dinara.

Pravosudni organi, kako je navedeno, beleže značajna dugovanja, odnosno Viša javna tužilaštva duguju 144 miliona dinara, a Viši sudovi 65,5 miliona dinara.

(Beta/cmg)