VLASOTINČANI PONOSNI NA SVOJE KUPALIŠTE U VLASINI

I jezero i more i ljubav

„Ova reka je čudo jer je od mene napravila zavisnika, zavisnika zato što moram svake godine da dođem iz Švajcarske da se okupam u njoj. Kada bi promašio jednu jedinu godinu, ja više ne bio Vlasotinčanin“

Nema osobe u Vlasotincu i okolini koja svoje prve plivačke korake nije napravila na Vlasini, na kupalištu iznad brane, kojeg Vlasotinačani od milja nazivaju vlasotinačkim jezerom ili vlasotinačkim morem. O toj reci i o tom pregrađenom kutku u vodenom toku, smeštenom u živopisnom okruženju, meštani govore sa mnogo emocija u kojima dominiraju obožavanje i ljubav, pa i kult.

Sezona kupanja ovde je počela još 1.jula i od tada je kupalište prepuno u posle podnevnim satima i posebno vikendom. Mi smo bili radnim danom. Tek je zamaklo nekoliko minuta iza 11 sati, a kupači već lagano pristižu. Privlači nam pažnju baka s prtljagom na biciklu.

„Od kako sam se rodila ja se kupam u tu Vlasinu, svaki dan, to je ta voda koja teče pored moje Manastirište. Čini mi se da baš ja sa svojim drugaricama otvorim i zatvorim sezonu. I Moja deca su odrasla na ovom našem prelepom jezeru“, priča Ljubinka Stanković koja veruje da je voda čak i lekovita poput banjskih.

„Vlasotinačko more“, kaže pribežište je i stanovnicima celog juga Srbije.

Aleksandra Konstantinović Gojković i Mila Šelić su već isplivale jednu „turu“, sunčale se pa se spremaju za drugu.

„Nama je ovo kao more, ovo je naše vlasotinačko more, ovo mesto je zlato. Svakoga dana smo ovde, pa za neki dan idemo na ono more u Grčku, pa se ponovo vraćamo našem moru. Ima judi koji ne idu na more već ceo odmor provedu upravo ovde“, pričaju mlade Vlasotinčanke.

Kupalište na Vlasini, koja protiče kroz centar Vlasotinca, nastalo je 1982.godine s ciljem da se odatle varoš kroz sistem bunara snabdeva vodom za piće, a oštećeno je u stravičnoj poplavi 1988. godine. Oštećeni su i bunari, pa je kasnije napravljena Fabrika vode sa vodozahvatom u Boljaru. Popravljena brana s kupalištem prepuštena je kupačima koji su se do tada hladili uzvodno od ovog mesta.

„Ovo leto je jedno od najlepših jer je toplo a voda nikada nije bila čistija, delimično i zbog toga što je prošle i pretprošle godine uređeno i očišćeno korito uzvodno od 5 kilometara, na potezu između Manastirišta i Kruševice“, priča Dejan Čikić, direktor SRC „Vlasina“.

Ovde se u radnim danima dnevno u proseku rashlađuje oko 500 ljudi, vikendom i preko 1000. Jezero je dugačko 250 metara sa prosečnom širinom od 40 metara. Dubina reke na kupalištu kreće se od plićaka za decu do 3 metra pored same brane, najpogodniji deo za one koji ovo parče, s vremena na vreme hirovite Vlasine, doživljaju kao pravo more.

Obe travnate obale „vlasotinačkog mora“ su čiste, a umesto nekadašnjih propalih suncobrana od slame i trske, hladovina se traži ispod raskošnih drvoreda.

Baš u plićaku brčka se četvoročlana porodica s prijateljima. Otac rođeni Vlasotinčanin, koji sada živi u Aranđelovcu i koji je dan po povratku iz Grčke doveo sinove da im pokaže „vlasotinačku lepotu“, odrastao je na Vlasini.

„Ovde svake godine provedem s porodicom deo godišnjeg odmora, da se rashladimo posle Grčke, a pre toga, dok se nisam oženio i otišao, ja sam otvarao i zatvarao sezonu“, priča Vlasotinčanin.

Preko, ispod zgrade nekadašnjeg mlina, na stenovitom delu obale, zatičemo „Švajcarca“, kako ovde zovu Miroslava Simonovića, vlasotinačke fudbalske legende koji je igrao i u reprezentaciji Jugoslavije, a koji je prve fudbalske korake napravio u FK Vlasini. Put ga je odveo do Švajcarske gde danas živi sa suprugom i troje dece, ali se uvek vraća svom Vlasotincu i, kako kaže „vlasotinskom jezeru“.

„Odrastao sam pored ove reke. Ova reka je čudo jer je od mene napravila zavisnika, zavisnika zato što moram da dođem svake godine da se okupam u njoj. Kada bi promašio jednu jedinu godinu, ja više ne bio Vlasotinčanin. To je ljubav koja veže za ceo život“, priča dok gleda reku, onaj deo ispod brane, kao da je grli očima.

Vlasotince nema, kako kaže Čikić, neku ekonomsku dobit od svog „jezera“ ili „mora“. Zarade vlasnici kafića i hotela pored obale i to vikendom kada dođu ljudi sa strane.

„Ima potencijala da se obala mnogo lepše sredi, ali bi izgubila svoje prirodne čari. A ako se sređuje moralo bi da se razmišlja o naplaćivanju ulaznica. A tada bi došlo do revolucije, jer, Vlsotince je uvek živelo uz reku. Deca kada se rode još kao bebe uđu u vodu s roditeljima. U Vlasotincu nemate ljude koji ne znaju da plivaju“, objašnjava Dejan Čikić.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

7 komentara

  • Potencijal za ribolovni turizam Vlasine je neverovatan. Umesto u draganu mirkovic ulaganjem u taj vid turizma bi opstina mogla da profitira a vlasotince postane najposecenija destinacija bez obzira na sve banje u centralnoj srbiji.

  • Ooo, kako je lepo biti ovde bez botova. Čisto, zeleno, nezaprljano od podguznih glupavih muva. Dušu odmorih. Uzgred, lep tekst.

    17
    1

    • Nemojte biti zajedljivi. Tu smo mi, svuda oko vas. Čitamo vas, ċutimo i čekamo da neko bilo šta kaže protiv našeg gradonačelnika, koji ulaže nadčovečanske napore da nam grad bude lepši i da svi mi živimo bolje.

      5
      7

  • ЛЕПО ЈЕ КО НА СЛИЦИ, ШТО БИ РЕКЛИ ЉУДИ! АЛИ ИСТИНА О ВЛАСИНИ УЗВОДНО ОД ЈЕЗЕРА ЈЕ САСВИМ ДУГАЧИЈА, ЧАК ПОНЕГДЕ И САБЛАСНА ПОСЛЕ СЕЧЕ СТАРИХ ВРБА И ТОПОЛА, ПОСЛЕ НАБАЦАНОГ КАМЕЊА И УНИШТАВАЊА ТРАДИЦИОНАЛНИХ ПЛАЖА ОД МАНАСТИРИШТА ДО КРУШЕВИЦЕ! ОСИМ ПРАЊА ПАРА ДОДЕЉЕНИХ ЗА САНАЦИЈУ НАВОДНИХ ОШТЕЋЕЊА У ПОЛАВИ 2017. ГОДИНЕ НИШТА ЛЕПО НИЈЕ УРАЂЕНО НА ОВОМ ПОТЕСУ! ЈАВНОСТ БИ ТРЕБАЛО ДА ЗНА ШТА СЕ И КАКО РАДИ БЕЗ ЗНАЊА И САГЛАСНОСТИ ГРАЂАНА, ЈЕР СЕ РАДИ О ДОБРИМА ОД ЈАВНОГ ИНТЕРЕСА!

    9
    4

  • ЗНАМ,ДА ВАМ ОВАКВИ КОМЕНТАРИ НЕ ИМПОНЈУ, АЛИ ТО ЈЕ ГОЛА ИСТИНА, ОД КОЈЕ МЕДИЈИ ВРЛО ЧЕСТО БЕЖЕ!

    7
    4

vaš komentar