UČITELJICA DEVOJČICE U KOLICIMA

I od Kaline sam mnogo naučila

Iako se mnogi nastavnici žale da inkluzija nije urađena na pravi način, zbog čega roditelji nisu zadovoljni obrazovanjem dece u redovnim školama, ima učitelja koji tvrde da je sve moguće postići uz malo ljubavi i mnogo strpljenja

Rad sa decom kojima je potrebna dodatna podrška u je veoma lep, ali je sa njima potrebno dosta strpljenja i ljubavi. Svaki učitelj ili nastavnik koji radi sa njima mora da bude spreman na to da uspesi ne dolaze preko noći već da se napreduje sitnim mravljim koracima, a svaki taj korak izuzetno je važan i veliki i za nastavnika i za dete.

Ovako opisuje svoj, sada, petogodišnji rad sa decom sa posebnim potrebama učiteljica Olivera Đorđević, prosvetni radnik iz Osnovne škole „Svetozar Marković“ u Leskovcu, koja već u drugoj generaciji učenika u svom odeljenju ima po jedno dete na nastavi po IOP-u (Individualni obrazovni plan – prim. nov). Od ove školske godine u klupi nadomak nje, u društvu ičnog pratioca, sedi sedmogodišnja Kalina Živković.

“Kalina se kreće u invalidskim kolicima i ima problem sa motorikom, ali se kod nas odlično snašla prvenstveno zahvaljujući roditeljima koji se svim silama trude da ona napreduje. Jednostavno, moram reći da sam srećna što  je imam u odeljenju jer je Kalina jedno divno dete”, kaže za juGmediu učiteljica Olivera.

Nikada, veli, nije strahovala niti zazirala od rada sa tom decom, ali ističe da je jedan od glavnih problema nastavnika i učitelja uopšte to što im manjka umeće u radu sa njima.

“Ako volite taj posao, onda vam ništa nije teško, već se učite u samom radu sa detetom i stičete potrebna iskustva na licu mesta, pokupljate znanja i od stučnjaka iz drugih ustavnova koji rade sa decom sa potrebnim potrebama. Moj prethodni učenik je išao u Institut za fonologiju u Beogradu, pa kako su oni tamo radili sa nim, ja sam to primenjivala ovde. Naučila sam kako se sa takvom decom uči čitanje, na primer, jer mi to ništa nismo učili na fakultetu gde smo imali metodiku specijalnog rada, ali vrlo informativnog karaktera. Mi čak ranije nismo umeli ni da prepoznamo koja je smetnja kod deteta. Tako smo izašli sa fakulteta. Ali sam onda počela sama da se upoznajem sa mnogim stvarima preko interneta, uspostavila izuzetnu saradnju sa defektologom iz gradske sepcijalne škole”, priča učiteljica.

VREME JE NAJVEĆI PROBLEM

“U školama dosta nedostaje nastavnog materijala. To nam je preko potrebno, a sa druge strane mi bukvalno vapimo za pedagoškim asistentima. Mnogi učenici imaju lične pratioce, ali to je drugačija kategorija u pružanju pomoći nama”.

Ona lično, naglašava, nikada nije imala strah od rada sa decom sa posebnim potrebama.

“Ja mnogo volim tu decu. Mislim da su oni veliki borci, kao i njihovi roditelji. I uvek sam polazila od činjenice da ako mogu najmanju dobrobit da učinim da njima pomognem, da je to meni velika sreća. Ja sve u nastavi, naročito sa tom decom radim srcem, a ta deca imaju veliko srce. Ako ne budete radili sa njima naoružani ljubavlju i strpljeme, rezultata neće biti”, ocenjuje Olivera.

Dodaje da je dosta naučila u radu sa ovim mališanima.

“Mnogo može od njih da se nauči. U prošloj generaciji sam od učenika naučila jednu potpuno novu vrstu goluba, nešto o novoj mašini za proizvodnju mesa i tako neke sitnice. I ne samo ja, nego i ostala deca. Oni imaju izuzetno široka životna znanja jer i roditelji dosta rade sa njima”.

Otežavajuća okolnost u radu sa Kalinom je, kaže, nedostatak vremena.

“Kada bi smo mogli posle časova da ostajemo sa njima i da radimo “jedan na jedan”, onda bi bilo više napretka”, zaključuje učiteljica.

NA MIŠIĆE

Sa njom se slaže i Kalinin otac Boban.

“Ja to odavno pričam. Kalini i ostaloj deci sa posebnik potrebama, potrebna je posebna pažnja. Ako već mogu da odvajaju vremena za dopunsku nastavu sa problematičnom decom, sa decom koja ne žele da uče, tako nešto bi mogli da organizuju i za ovu decu”, mišljnjena je Kalinin otac.

Iako je prezadovoljan time kako učiteljica Olivera radi sa njegovom ćerkom kaže, da od kako se odlučio da u inkluziju uključi svoju devojčicu, sve je morao da izgura sam.

“Zahvaljujući time što sam insistirao na tome, škola je dobila rampu, a trenutno se sređuju i WC-i koji zaista nisu prilagođeni deci sa posebnim potrebama”, kaže Kalinin otac.

PROČITAJTE VIŠE:


Inkluzija dece sa posebnim potrebama Sizifov posao

Potrebno je sve kockice da se slože da bi inkluzivno obrazovanje funkcionisalo

Umesto da se sistem bori za nas, mi se borimo sa sistemom

Inkulzivno obrazovanje zahteva puno rada, strpljenja i ljubavi prema deci


 

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

9 komentara

  • Bravo za učiteljicu ! 👌👍

    12
    4

  • Veliki pozdrav za najbolju učiteljicu!Vrstan pedagog i učitelj a pre svega divna žena!!!

    9
    5

  • Ova zena bi trebalo da bude posebno nagradjena za sve ono što čini za decu i njihovo obrazovanje i vaspitanje godinama unazad.Takve kadrove trebamo dodatno nagradjivati i negovati.Jos jednom BRAVO za uciteljicu Oliveru.

    11
    4

    • Patrijarh bi trebao da joj da Orden Svetog Save za posao za koii je plaċena.Nemojte tako,sad se mnogo bolje źivi,biċe poveċanje plata,a prosvetni radnici bi trebali da budu zadovoljni i da ne traže preko hleba pogače.

      2
      6

  • Videće se postignuća učiteljice i nastavnika na kraju Osnovne škole! Ovako mogu svi da pričaju šta hoće i da se hvališu

    5
    5

  • Verovatno je prva reakcije većine „Da be“… ali ko je imao priliku da radi sa ovakvom decom zna da je ljubav glavni pokretač svega. Ne može se očekivati da ova devojčica uči barabar sa ostalima, ali će kod ove učiteljice svakako uspeti da ostvari napredak, što je najbitnije. Prava je retkost da i o ovakvim osobama neko piše i zahvaljujem se redakciji (D. Marinkoviću) za ovu vest. Predlažem da ubuduće radite slične reportaže o ovakvim, diskretnim herojima u prosveti. Kad malo zagrebete ispod površine (a morate da zagrebete da biste ih našli, jer na površini su neke druge individue) shvatite da oni još uvek postoje i rade svoj posao bez kukanja i prenemaganja. Veliki pozdrav za učiteljicu Olju i njene prvake.

    12
    2

  • Olivera je najbolji učitelj u gradu. HVALA sto JE našoj deci dala neprocenjivu osnovu za dalje školovanje veliko poštovanje od roditelja VOLE JE BIVSI UCENICI.

    6
    3

  • Bravo za uciteljcu Oliveru!!Treba volje ,ljubavi znanja da bi se postigao napredak sa decom u inkluzivnoj nastavi..Jer mnoge propuste od ministarstva prosvete i pojedinih ucitelja i nastavnika moze samo ljubav i zelja za radom sa decom da kompezuje .

    5
    1

  • Zadovoljstvo je bilo upoznati celu postavu ucitelja i nastavnika o.s.Svetozar Markovic u Leskovcu …od najdrazeg ucitelja Momcila Stojkovica,uciteljice Tanje i uviteljice Olje,deca su bila srecna…oni su ih podigli,naucili svemu sto sada pokazuju u petom razredu,socijalizovali ih i imali smo jednu veliku i srecnu porodicu,mali djaci prvaci su postali ljudi,a u srcu ce uvek nositi svo troje,svi su se zalagali za svako dete iz skole uopste,pozdrav i podrska za uciteljicu Olju,u nasem slucaju pozdrav za najboljeg na svetu ucitelja Mosu i nezaobilaznu uciteljicu Tanju,HVALA VAM STO POSTOJITE💖💖💖

vaš komentar