U Srbiji danas pravoslavni vernici obeležavaju Vidovdan, jedan od najvećih srpskih praznika, koji je simbol negovanja patriotizma i otpora prema stranom zavojevaču. Na ovaj dan mnogo je i narodnih običaja koje srbski narod neguje vekovima. Tako u vranjskom kraju žene nikako ne propuštaju priliku da na ovaj praznik u svoja dvorišta iznesu tkanja koja su same tkale ili nasledile od svojih majki, baka i prabaka. Ovaj ritual počinju čim prvi zraci sunca obasjaju njihova dvorišta.Onda one vezuju konopce na svaki pogodan stub gde mogu da okače ćilimove i ćilimčiće pravljene sa dve struke, fute tkane od pamuka i vune optočene širokim gajtanom, vunene čarape, mivtane, čakšire… Neki od ovih ručnih radova obavezno okače i na merdevine i bunare sa čekrkom jer taj čin za njih ima duboko simboličko značenje.

I dok se ranijih godina ovaj običaj izvodio sa ciljem da se kroz vrednost ovog tkanja pokaže koliko je koja porodica vredna, sada to žene uglavnom čine da ih detaljno pregledaju od moljaca, ali i uživaju u lepoti ručnih radova svojih majki, baka i prabaka, od kojih su neki pravi unikati.

Vidovdan je u narodu poznat i još kao praznik koji „otvara oči“, ali i kada se proriče i gata uz pomoć trave vid. U narodu postoji verovanje da vidova trava koja se od davnina smatra biljkom za gatanje, devojkama u san dovodi budućeg muža.

Na Vidovdan se gleda i kakvo je vreme. Ako je na ovaj dan bude vedro svu odeću treba izneti napolje da se provetri i napuni pozitivnom energijom. Na ovaj veliki pravoslavni praznik se izbegava svaki rad u polju, dok u nekim krajevima zemlje postoji običaj da se iznose i kese sa novcem da se vidi koliko je ko zaradio.