I posle osam vekova u bajkovitoj Štavi se rađaju riđa deca sa čudnim imenima

U bajkovitom selu Štava – iznad kojeg se ponosno uzdiže Pančićev vrh, a ispod kojeg je Lukovska Banja sa nadaleko poznatim čudotvornim izvorima termomineralne vode, i dalje žive potomci Saksonaca, koje je u 13. veku baš u ovo zabačeno mesto nadomak Kuršumlije doveo kralj Milutin! Danas u ovom drevnom seocetu sa bogatom istorijom živi tek stotinak meštana, od kojih se većina bavi poljoprivredom, a svima njima je zajedničko to što su za naše podneblje „čudne, riđe puti“ i sa „čudnim imenima“.

Naime, kako za „Alo!“ objašnjava Miroslav Jović, poznati turistički vodič iz ovog kraja, iako se u Štavi retko čuje plač novorođenčadi, i u 21. veku u ovom mestu rađaju se riđa deca, pa je svima jasno, kako objašnjava naš sagovornik, da klica germanskog plemena u blizini administrativne granice s Kosovom još nije uništena.

„Saksonce je u Štavu doveo kralj Milutin, a oni su u to vreme važili za najveštije rudare. Štavski rudnici su u srednjem veku bili poznati po bogatstvu olova, zlata, srebra i cinka, a potomci drevnih Saksonca, koji su tada vadili rudu, prema predanju i danas žive ovde“, objašnjava Jović.

Dok koračamo ka gotovo potpuno očuvanoj crkvi iz 12. veka, koja se nalazi na samom ulazu u selo, naš sagovornik nam objašnjava da je u Štavi zaista vreme stalo.

„Za razliku od ostalih kuršumlijskih sela, ovde meštani nose imena koja nisu tipična za naš kraj. Devojčicama se daje ime Valina, a dečacima Dmitar, što govori da meštani sela nisu zaboravili svoje pretke“, kaže Jović, a pred nama se pojavljuje biser Štave, Crkva Svetog velikomučenika Mine.

Crkva od koje zastaje dah uzdiže se nad živopisnim krajolikom i vekovima prkosi zubu vremena, a kako naš sagovornik objašnjava, upravo ova svetinja jedina je u Srbiji koja ima kameni krov.

„Na ploči iznad ulaza u crkvu stoji natpis da je sagrađena i živopisana za vreme pećkog patrijarha Pajsija i gračaničkog mitropolita Silvestera, koji su delovali u 17. veku. Ovaj podatak ukazuje da je do 17. veka prvobitna crkva po svoj prilici rušena do temelja“, objašnjava nam Jović.

Dok nam sagovornik priča da je u porti živopisne crkve pronađeno oko četrdesetak sarkofaga i mermernih spomenika iz Milutinovog vremena, neki od meštana nas radoznalo posmatraju. Ipak, na naše pitanje da li bi želeli da se „slikaju“ za novine, kratko nam poručuju: „Neka, hvala! Mi ne damo da nam niko kvari mir koji postoji još samo u našoj Štavi! Drago nam je da ste došli, da osetite ono ’neopisivo’ zbog čega mi vekovima ne napuštamo naše selo“.

Blaga kralja Milutina

Osim po riđokosim stanovnicima, selo Štava je nadaleko čuveno i po skrivenom blagu kralja Milutina, zbog čega baš u ovo mesto i okolinu dolaze mnogobrojni pronalazači, koji se nadaju da će se dočepati bogatstva. Naime, legende i narodna predanja o skrivenom blagu kralja Milutina i napušteni rimski rudnici glavni su pokretači zlatne groznice u selima oko Lukovske Banje. Retko ko od žitelja Štava, Mrče i drugih sela hoće javno da priča o potrazi za skrivenim blagom, ali kako su samo kratko prokomentarisali za „Alo!“, sigurni su da je ono „tu negde“.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

3 komentara

  • Preuzmete tekst sa jedne od većih srpskih tabloidnih deponija i stavite fotografiju sa neta na kojoj su verovatno neka irska ili škotska deca. Sasvim dovoljno za čitaoca sa dva grama mozga, a to je izgleda po vašem mišljenju prosečna moždana masa srpskog čitalaštva.

    Dakle autor je navodno otišao u navodno bajkovito selo, i nije našao za shodno da postavi jednu jedinu fotografiju koja će da dokaže tu „bajku“. Kao, „neće da se slikaju“. Jbt ko da su Sijuksi pa će fotografija da im oduzme dušu?!
    Piše o crkvi od koje zastaje dah, al’ ga mrzi da nam postavi fotku koja će i nama da zaustavi disanje. I ne reče vajni novinar ni koliko stanovnika ima to selo, ni kada je u njemu rođeno poslednje dete, al’ zato zna da ih krštavaju kao Valina i Dmitar. Objasnio mu neki Miroslav?!
    – Poznavao sam jednu Velinu, iskreno za Valinu nisam čuo. Inače, u Srbiji Dimitrija kolko ti duša ište. U Leskovcu je čak živeo jedan Gmitar. Kad gle čuda, Dmitar odjedared postade saksonsko (čitaj nemačko) ime?!

    Aman Jugmedio, pripazi od koga prepisuješ, jer od koga prepisuješ, takav si! Onaj ko hoće da čita ovo tabloidno đubre, neka si ga kupi sam!

    8
    67

    • Napisa expert za prepisivanje kome se google usijao od pretraźivanja.

      19
      4

    • Pokojni Gmitar koga si poznavao je rođen u selu Šljivovu, upravo u blizini Kuršumlije. Muško ime „Valin“ je danas prisutno kod Hrvata, Nemaca i Skandinavaca, dok „Valinu“ imamo kod Bugara, Rusa, Ukrajinaca…

      14
      1

vaš komentar