NARODNI MUZEJ U LESKOVCU PROMOVISAO MONOGRAFIJU „OSTAVE RIMSKOG I VIZANTIJSKOG NOVCA“

I stari Rimljani i Vizantinci štedeli za „crne dane“

Kao plod dugogodišnjeg istraživačkog rada muzejskih savetnica i areheologa Smiljane Jović i Julijane Pešić, Narodni muzej Leskovac je izado monografiju „Ostave rimskog i vizantijskog novca“, i putem numizmatike još jednom prošetao buduće čitaoce kroz vekove i način života, bar kada je u pitanju sredstvo za plaćanje u tim vremenima.

Predstavljen jedanas, zapravo, novac iz pet ostava, nešto što liči na današnje „slamarice“, kako kolokvijalno kažemo za skrivene dele novca koje čuvamo za crne dane.

„Numizmatika predstavlja jedan veoma važan izvor za istorijske i areheološke procese koji su dešavaju zadnjih par hiljadu godina. Ono što je najočiglednije, to je datumska odrednica, ali i kada nema datuma, prema liku vladara i simbolima, taj novac se smešta u odgovarajuću epohu. Novac predtsavlja i tradiciju i čežnje ljudi koji su ga kovali, koristili i razmenjivali. Numizmatika govori i o ekonomskoj moći i predstavlja vanredni izvor podataka“, ocenio je direktor muzeja Nebojša Dimitrijević.

Monogfaija je samo kruna višegodišnjeg rada, dodao je i zahvalio Jovićevoj za višedecenijsko zalaganaje i posvećeni rad u zaštiti kuturnih dobara, dodavši da Smiljana Jović u ponedeljak odlazi u penziju.

Julijana Pešić je objasnila da leskovački muzej ima numizmatičku zbirku podeljenu na dva dela, jednu koja čuva rimski i vizantijski novac i drugi srednjovekovi novac. Pored pojedinačnih nalaza, postoje i ostave sa većom količinom novca, koje se čuvaju i pohranjuju, uglavnom zlatan novac, radi štednje ili slučaja opasnosti, kao danas.

„Ovom prilikom izdvojene su ostave od bronze. Što se tiče rimskog bronzanog novca prikazane su tri ostave. Jedna ostava je pronađena u Leskovcu, ali bez bližih podataka o nalazu. Sadrži 43 primerka novca Cara Konstantina i njegovih sinova. Novac je dobro očuvan i ima srebrnu prevlaku koja ga štiti. Ostava je počela da se puni 326., a pohranjena je 340. godine. Mi ne znamo tačan razlog njene pohranjenosti. Tada su bili sukobi dva Konstantinova sina“, objasnila je.

Druga ostava je pronađena u selu Lipovica kod Vlsotinca sa 1.200 primeraka, ali su tek 312 mogla da se identifikuju po vladarima i kovanicama. Obuhavata period od 350., a pohranjena je 380. godine, kada su Goti ušli na teritoriju ovih oblasti rimskog carstva. Za treću ostavu, podaci su pronađeni nedavno, pa je tako otkriveno da je iz istog sela, iz Lipovice, kada je izvesni Marinković sedamdesetih godina prodao 540 komada, ali nigde nije bilo zabeleženo gde je on to prodao. Međutim, ostave nisu iste jer je treća iz vremena sinova cara Konstanta, a Marinković je ostavu pronašao u okolini Pazove u Vojvodini, pa je iz te ostave pre nego je dospela u muzej, novac prodavao mnogo puta.

Smiljana Jović je kazala da su iz vizantijskog doba publikovane dve ostave, jedna iz sreza Dobriča, okolina Prokuplja, otkupljena 1954.godine i delimično okrnjenja, kao i ostava od 86 komada novca sa nepoznatog nalazišta.

„Radi se o novcu iz 12 i 13. veka, koji je kovan posle inflacije i denuminacije, a radi se o bronzanom novcu. U ostavi iz Dobriče, koja sadrži 1.457 komada pronađen je novac kovan od Manojla Komnina Prvog do Teodora Prvog, kao i latinske i bugarske imitacije svih tipova, dok je u nepoznatoj osnovi pronađen novac takođe kovan u vreme Manojla Komnina Prvog, ali najmlađi tip pripada latinskoj imitaciji tipa A. Na osnovu simbola, utvrđeno je da su obe ostave najverovatnije pohranjene u prvoj deceniji 13.veka“, istakla je Jovićeva.

Inače, na pitanje JuGmedie koji novac ima lepši dizajn, vizantijski ili rimski, sve troje stručnjaka je reklo da je rimski novac daleko lepše i bogatije dizajniran.

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar