Nenad Ordić, uzgajivač autohtonih rasa životinja iz Preobraženja kod Vranja ni posle deset meseci od predaje zahteva za isplatu subvencije nije dobio novčana sredstva. Nije došla ni nadležna inspekcija da uradi kontrolu životinja koje ima i na taj način utvrdi da li je ispunio uslov za dobijanje ovih sredstva, a na osnovu koga bi zaposleni u Upravi za agrarna plaćanja morali da izdaju rešenje o isplati ovog novca.

Tim povodom Ordić se sa više mejlova obratio na adresu Ministarstva poljoprivrede i Uprave za agrarna plaćanja sa molbom da nađu rešenje za njegov problem. Obraćao im se na ovaj način zato mu što niko od njih nije bio dostupan. Jedino su mu bili dostupni operateri koji su mu kad god bi pozvao odgovarali da je njegov predmet u fazi obrade, što je kod njega iznova i iznova izazivalo čuđenje i pitanje zbog čega je njegov predemt toliko komplikovan za obradu pa je tamošnjim službenicima potrebno skoro godinu dana da ga završe.

Našem sagovorniku, koji poseduje jedno od najvećih autohtonih stada životinja koga čini karakačanska ovca, balkanski magarac, vitoroga žuja, balkanska dugodlaka koza, krava buša, brdski konj i kokoške kosovski pevači, mnogo teško pada kada od svojih prijatelja čuje da su nekome „preko veze“ isplaćene subvencije.

This slideshow requires JavaScript.

„Saznao sam da su subvencije isplaćene gotovo svim uzgajivačima autohtonih rasa životinja u centralnoj Srbiji, a da samo nas pet uzgajivača na jugu Srbije nismo dobili ova sredstva. Smatram da nam je učinjena velika neprvda zbog toga što živimo u najnerazvijenijem delu zemlje odakle ljudi masovno odlaze zbog nedostatka posla.“, kaže Ordić i ističe da je ovakva zavrzlama usledila najverovatnije zbog toga što u budžetu nije obezbeđeno dovoljno sredstava za ove svrhe, pa se ona, kako to biva u zemlji Srbiji dele po principu „debele veze“.

Zbog svega ovoga Ordić se poput svojih kolega iz Trgovišta, Crne Trave, Bosilegrada i Dimitrovgrada našao u vrlo teškom položaju, pa je prinuđen da neke o svojih životinja prodaje za klanje trgovcima iz Bujanovca i Preševa.

On takođe strahuje da će Srbija zbog ovakvog odnosa prema uzgajivačima autohtonih sorti životinja ostati bez važnog genetskog resursa.

„Svi koji se bave ovom problematikom treba da pročitaju priču iz knjige „Čuvri mitskog stada“, a u kojoj se kaže kako je u našoj zemlji sačuvana karakačanska ovca“, priča Ordić.

Stručnjaci su, prema njegovim rečima, mislili da je ona nestala, a onda je slučajno na Staroj Planini primećeno stado sitnih ovaca za koje se ispostavilo da je reč o karakačanskim ovcama. Ovo stado sačuvale su dve sestre Jaglika i Stojanka kojima je otac ostavio amanet da ovce nikada ne prodaju. Kada je jedna od njih umrla duga ju je sama pokopala, a na sahrani su bili samo petao, pas i ovce.

„Ovo je priča koja opominje. Mislim da bi trebalo da je svi pročitaju“, poručuje Ordić i podseća nadležne u zemlji da pogledaju kako se u pojedinim zemljama vodi odgovorna politika prema genetskom resursu i predlaže da se pozitivna iskustva primene i u našoj zemlji.

On takođe podseća da najveću podršku odgajivači autohtonih sorti životinja imaju od ljudi koji rade u Institutu za stočarstvo zato što znaju koliko su ove životinje važne za našu zemlju.

Podršku za ono što radi Ordić je tražio i u Ministarstvu za brigu o selu, ali otuda odgovora nikada nije dobio. Za pomoć se obraćao i gradu Vranju, a kada je video da ne može ništa da dobije, prestao je da im se obraća.