Povodom 7. aprila, Svetskog dana zdravlja, Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS podseća da će porast broja starijih osoba na globalnom nivou, koji će se do 2050. godine udvostručiti, dovesti do značajno većih potreba društva za efikasnijim sistemom zdravstvene i socijalne zaštite. S godinama, starije osobe se suočavaju i sa biološkim i sa socijanim promenama koje negativno utiču na njihovo fizičko, ali i mentalno zdravlje.

Pored mnogobrojnih faktora koji narušavaju mentalno zdravlje starijih, značajno je izdvojiti usamljenost, a čak više od dve trećine starijih u Srbiji se upravo tako oseća. Pandemija kovid-19 veoma je uticala na društveni i porodični život starijih, te se svaka druga starija osoba sa porodicom ili prijateljima viđa samo jednom nedeljno ili ređe, rezultati su novog Istraživanja o položaju starijih osoba u Srbiji koje je sproveo IDEAS u saradnji sa Populacionim fondom Ujedinjenih nacija (UNFPA).

Uticaj pandemije na mentalno zdravlje starijih ilustruju i podaci iz istraživanja Uticaj pandemije kovid-19 na starije u gradu Beogradu koje je sproveo IDEAS u saradnji sa Gradom Beogradom.

Skoro 40 posto starijih ima izazove sa mentalnim zdravljem, a oni su izraženiji kod populacije najstarije životne dobi, među ljudima koji žive sami i ljudima koji se suočavaju sa finansijskim i egzistencijalnim problemima. Kada se posmatraju specifični izazovi starijih sa mentalnim poteškoćama, istraživanje pokazuje da se u ovoj populaciji čak 50 posto ljudi suočava sa anksioznošću, 40 posto sa depresijom, dok se svaka treća osoba bori sa povišenim stresom.

Pandemija je negativno uticala i na dostupnost zdravstvenim uslugama, pogotovo specijalističkim pregledima, ali i na zadovoljstvo uslugama zdravstvene zaštite. Ovi izazovi su se odrazili i na funkcionalnost i nezavisnost starijih osoba, smanjenje njihove socijalne mreže i podrške, učešća u zajednici i generalno kvalitet života.

Iako je evidentno da se stariji suočavaju sa izazovima koji utiču na njihovo mentalno zdravlje, prema istaživanju IDEAS-a i UNFPA-a, tek jedna petina je u prethodne dve godine potražila pomoć terapeuta ili lekara zbog psihičkih problema. Stoga je neophodno da zdravstveni sistem i sistem socijalne zaštite više napora ulažu u aktivnosti i mere koje će biti usmerene na poboljšanje zdravlja najstarijih, posebno mentalnog zdravlja, ali i razvijati usluge koje će starijima u lošijem zdravstvenom stanju omogućiti učešće u zajednici i ojačati obim i kapacitet socijalne mreže, kao preduslova za njihovu dobrobit i zdrav i kvalitetan život.