Svedoci smo pošasti u obliku virusa korona koja nemilosrdno odnosi živote. Naš dragi kolega u penziji, profesor fizike Novica Janković, nije mogao da se izbori sa njom. Napustio nas je juče, 22. decembra u 69. godini života, saopštio je kolektiv Trgovinsko-ugostiteljske škole Leskovac.
Učenici će ga pamtiti kao zanimljivog profesora fizike koji se trudio da im ovu važnu nauku približi, razbijajući sve tabue vezane za nju.
U očima članova kolektiva Trgovinsko-ugostiteljske škole ostaće u sećanju kao požrtvovani kolega i čovek koji je uvek doprinosio dobrom raspoloženju i mamio osmehe na licima.
„Direktor škole i svi članovi kolektiva izjavljuju iskreno saučešće familiji dragog kolege. Večno sećanje.“, navodi se u saopštenju kolektiva ove škole.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Pocivaj u miru dobri profesore,neka ti je laka zemlja!
Hvala sto sam zbog vas zavoleo fiziku i bio najbolji u celoj skoli/jedina 5/ i nastavio onako po vasim preporukama sa skolovanjem dalje..tu sam gde sam sada zbog vas..vase usmeravanje i volja i zivot su jednostavno odredili smernice moga zivota na kojima vas zahvaljujem jos jednom! Hvala sto se me i odbranili od napada huligana u samoj skoli…
Secam se i zadnjeg naseg razgovora pocetkom septembra u basti kafica..a u ovom tuznom trenutku drago mi je da smo se barem tada muski ispricali i sto smo se sreli…..
Nesa#Penzioner
Neka ti je laka zemlja, profesore. Saučešće porodici.
Dragi kolega i prijatelju, neka ti je laka zemlja. Teško mi je što te više neću sresti u gradu, da me pitaš kako je u školi. Radovao si se penziji, ribolovu, druženju sa prijateljima. Čekaj nas…….
Pocivaj u miru profesore! Nek ti je laka zemlja..
Pozivajte u miru profesore! Nek vam je laka zemlja.
Ratni druže i dragi kolega, neka ti je laka zemlja i večna slava. Saučešće porodici.
Bilo je to na prvom času fizike, u prvom razredu usmerenog obrazovanja, u Trgovačkoj, još dok je ta škola bila na drugom spratu današnje Gimnazije i Ekonomske.
Ušao je sa osmehom. tresnuo dnevnik o katedru, a zatim sam obrisao prljavu tablu i na njoj udario tačku. Tek onda je seo, zapisao čas, ustao, prošetao između redova, upro rukom u tablu i upitao:
– Šta je tačka?
U razredu prepunom vukovaca, doktorske, sudijske i ostale budžovanske dece, nastade tajac!
Nakon kraćeg oklevanja, jedina ruka iznad glave je bila moja. Igor Troliš koji sedi do mene me gleda, i unapred se smeje.
– Kaži – reče profesor uz jedva primetni podsmeh.
– Tačka se ne definiše – tiho izustih.
– Zašto – uz jedva primetu dozu iznenađenja upita.
– Zato što je tačka aksiom – odgovorih malo sigurnije.
– A šta je aksiom?
– Akasiom se profesore ne objašnjava.
Pogleda me sad već ozbiljno. Ode lagano do katedre, i upita me kako se zovem. A onda reče:
– Imaš zaključenu peticu do kraja školske godine, ali nastavi da dolaziš na časove.
Sedoh obraza vrelih i verovatno crvenih ko ušećerena jabuka, a Troliš je prestao da mi se smeje.
Laka ti zemlja PROFESORE Noce. Ti i Drakče marksista ste od nas pravili pristojne mangupe, ali i pristojne ljude.