INTELEKTUALAC – KAKO TO GORDO ZVUČI

Писао сам о овој теми и раније, али како време пролази све па и ова моја писанија се   „изгубе у преводу“, и нестану у људском сећању. Зато је потребно с времена на време обновити – старе адресе младости наше – и поново о старој теми рећи реч две. О чему се заправо ради?

У нашем књижевном језику, у стручној литератури, а поготову у свакодневници колоквијалног говора постоје речи(култура, уметност, филозофија, историја, наука, политика…) које немају строго дефинисано тумачење, већ се објашњавају појмовима које аутори текстова, студија, говора  мисле да су адекватни у тумачењу „задате теме“. О томе сам детаљно и опширно писао баш на овом порталу и не бих желео да вас сада посебно оптерећујем тиме. Наравно, без било какве жеље да  наступам са позиције „ја ћу ви објасним.“ него само да кажем реч – две о термину „интелектуалац“. Може?

Сама реч се је први пут јавно обзнанила на самом почетку двадесетог века када је група знаменитих руских емиграната у Француској тј. у Паризу објавила Отворено писмо француској јавности о диктатури Романових у Русији, и потписала се као „интелектуалци“.(Ако грешим исправите ме). Овај термин се је касније усталио и постао општеприхваћен и доминантан када се говорило о образованим људима, посвећених духовном животу; као што су филозофи, научници, професори, књижевници, док последњих година сви академски образовани људи сами себе називају интелектуалцима!? Што је најобичнија, ординантна, будалаштина. Бар тако ја мним.

Наравно, да су сада измишљене и „нове категорије“ интелектуалаца, па имамо: Независни, јавни, квази, клеро, провладини, опозициони…, да не гњавим, има их тушта и тма. Мени се највише свиђа дефиниција Игора Мандића: „Интелектуалац је особа која се меша у стварима које га се лично не тичу.“, као и Александра Солжењицина: „Интелектуалац је онај чији су интересовање и воља окренути упорно и непрекидно према духовној животу, и то не под присилом спољашњих околности већ често и упркос њима. Интелектуалац је онај чија мисао не подржава друге.“ Док је : „Функција интелектуалца  је да иде са оне стране непосредног догађања, да искуша ризичне стазе, да пређе све могуће путеве историје. Није страшно ако погреше. Извршили су неопходну мисију, одлазећи тамо где никог нема. Напред, назад или са стране – било куда. Битно је изаћи из стада масе. Интелектуалаци нису грађани као други. Имају далеко веће дужности од других.“ Као „такви“ интелектуалци се, пре свих, морају борити за слободу штампе, која није: „објављивање карикатура и доцртавање обрве и бркова на лицима српских властодржаца; слобода штампе је доступност информацијама.“ Како за интелектуалца треба „пуно кубика књига у махагони регалима“, хајде да испричам једну скаксу о знању, коју сам већ испричао у једном недељнику. Може?

Платоново учење о пећини. У седмој књизи дијалога Платонове „Државе“ налази се његово учење о знању, које он приказује алегоријом о пећини. Платон нам сугерише да замислимо пећину у којој се од детињства налазе људи окованих вратова и окренутих према унутрашњем зиду пећине. Због окова они не могу да виде никог поред себе нити излаз из пећине који се налази иза њихових леђа. Једини извор светлости у пећини је ватра. Међутим, између људи и ватре је параван иза кога се налазе други људи који разносе разне направе и кипове људи и животиња од камена и дрвета. Људи који су оковани и гледају у зид, виде на њему, због ватре, само своје сенке и сенке онога што се дешава иза њих. Док се шетају, неки људи иза паравана међусобно разговарају, док остали ћуте. Гласови ових који међусобно разговарају се одбијају о зид пећине на коме играју сенке (То су оне сенке у мраку о којима стално пишем), тако да се окованима чини како су сенке стварне и како оне говоре. Како немају другог посла забављају се разговарајући о сенкама, погађајући које ће сенке поново проћи и којим редом. Они који најбоље погађају, добијају почасти и бивају уважавани од осталих.

Платон нас упоређује са окованим људима, који посматрајући сенке мисле да виде реалне ствари. Даље треба да замислимо, каже Платон, шта би се десило ако би једног од њих ослободили и приморали да устане, да се окрене и пође према светлости. Сунчева светлост задавала би му много мука, јер је навикнут само на мрак, и он не би успевао да јасно види ствари. Када би се привикао на светлост, видео би шта се реално дешавало иза зида у пећини и постао би свестан заблуде у којој се је до тада налазио. Дешавало се је понекад да се неко из групе одвоји и изађе из пећине, међутим јака светлост их заслепи и они у страху трче назад у пећину. Живот у пећини представља наш живот и сазнања на основу света чулних ствари, нашу заробљеност метеријалним и телесним, а излазак из пећине уздизање душе у свет идеја, које се постиже разумским и умним сазнањем.

Мит о пећини Платон завршава тако што поставља питање: Шта би се догодило са тим човеком који је успео да изађе из пећине и посматра сунце, ако би се вратио у пећину и покушао да објасни осталим људима који су оковани шта се заправо догађа и шта је права истина?  Остали би помислили да је он полудео и да је права истина оно што се дешава на зиду пећине, а ако би овај покушао да их ослободи и поведе изван пећине, они би га убили, каже Платон. Мислите о томе, драги суграђани!

др. Вјачеслав Нешић

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

25 komentara

  • Интелектуалац је и естета, који макар под старе дане открије да је ћирилица лепша од „практичне“ латинице.

  • Toj su onija što mlogo voliv rupke u zakon i ostale pećine. Resavsku posebice. Voliv i da se kurčiv sa tuđa pisanija. Malko odonde, malko odovde, a narod u čaršiju ima sm da se dzveri. Kuj je bre ko ja i moj Čapa, a? :)))

  • O doktor za trice i sirutku opet jaše, i mni!

  • Profesore, dobar i pametan odgovor Joe Strummeru na njegov, isto tako zanimljiv komentar. A za DS Propo ovo je tezak tekst, on toj nerazume. Sigurno se ponovo fata za sekirce i beli bubrezi, ako gi ima. Nemoj odnekud iz pecinu da istrci neki tam Platon, ima DS proro da nastrada. Lep vrlo lep i poucan tekst. Bravo!

  • Za intelektualni govor i pisanje je dovoljno šes meteri knjiga i tipične, uglavnom, spore i kenjkave intonacije koje kao glavne uzrečice imaju reči poput „mnim“,
    „uistinu“, citati Igora Mandića (taj manipulant odavno je pročitan; i Hrvatima se odavno smučio!), zatim štake u obliku „mislite o tomе“ (autoritarna demonstracija jalovog intelektualizma nad masama) ili „ne praštaj im, bože, odlično znaju šta rade“ (profirna manipulacija religijskim osećanjima čitaoca)…Tolko zbor!

  • svrab ne cesa. Mogu da se kladim da je na Nesica uticala Gazdarica da ovo napise. Po sve pare! Zajedno kod Meska na konkurs, pa po pola. Kuj ti dava.

  • To je kad zna da se iza dr kao titule ne pise tacka.

  • Kako kaze Balasevic: lajte kere varoske ja vas dobro znam…Komentatori, mora da znate:Za Profesora ste sitne ribe pljuckalice, za akvariju.

  • Svaka čast Vjačeslave na tekstu. Tuga je koliko bljuvotina izlazi iz usta ovih komentatora, umesto da se malo zamisle nad istim. Verovatno im je glavni izvor intelektualnog razvoja Informer i Pink, gde saznaju velike mudrosti o tome kako sprečiti državne udare, kao od gluposti napraviti teoriju zavere i kako blatiti čoveka koji ima i iznese svoj stav. Čestitke za tekst još jednom i samo napred.

    • Drug Crni utrča sobadve noge, ko kec na desetku. Baš si mu ti, bivši-sadašnji žuća zafalio da mu pomažeš. Svi znamo vašu kulturnu matricu. Jadikujući nad „kulturnim krahom“ prihvatićete i ….o u celofanu samo ako dolazi od kakvog-takvog autoriteta. Tekst je namenjen nižim oblicima života koji jednostavnije razmišljaju, pa neopterećeni širinom brže kapiraju. Oni što jednim okom Pink vade a drugom se nekritički dive srbljanovićevizmima. Dakle, samo za botove svih boja. Hvala ti Druže Crni.

  • Daje se na znanje,daje se na znanje:intelektualci Leskovca da izadju iz pecina,jazbina i katakombi,na videlo,da gledaju svoju senku ko medvedi na Sretenje i da daju na glas svoje misljenje o ovoj vlasti.Prvi da to uradi ovaj gordi,a za njim i svi ostali.Ko se oglusi od ovaj vapaj carsija ce da kaze svoje.

  • Leskovcani, pitajte Vuka Draskovica sta misli o Nesicu, i o njegovom pisanju. Pitajte ga pa ce vam se kasti samo. Vuk je najbolji srpski pisac, i valjda zna ko odlicno pise, a ko ne. Ne stidite se pitajte! A, to dr sa tackom ili bez nje, pa Nesic je napisao toliko tekstova i nigde mema kod dr tacke. Ovo je Frojdova omaska, ako znate sta je. Platonovu pecinu niste razumeli uopste. Nisu toj paprike, ajvar i cebapi!

    • Baš će njega da pitamo. Leskovčani su odavno provalili „književnike“ koji surfuju na daskama četničko-partizanskih podela.

    • „Vuk je najbolji stpski pisac“.To je Vasa procena,i licni izbor.Ono sto me interesuje,a to ste sigurno primetili,Vuk pise pretezno o odnosima naroda u BiH,o cetnicima,partizanima,ustasama,handzarcima…Pitam zasto on i ne samo on,vec vecina pisaca koji poticu preko Drine ne pisu o prvom svetskom ratu.Zasto je to za njih tabu tema.Mozda sto su njihovi preci bili Austrougarski vojnici,mozda su bili na Ceru,Kolubari…u plavim uniformama.I sadasnji politicari(prekodrinasi Vucic,Tadic,Seselj,Broz..) beze od te teme kao djavo od krsta,kao da se plase necega.Ali ako oni imaju „strah“od te teme,zasto mi juznjaci vise znamo o njihovim“porucnicima“iz drugog rata od recimo Momcilu Gavricu ili Mariji iz Leskovca.I na kraju za mene je najbolji srpski pisac Danko Popovic ili Dobrica Cosic ili pesnik Branko Miljkovic.

  • Kad god vam vetrovi tuge budu šibali obraze setite se da tamo negde postoji čovek koji na pitanje kako se zoveš mora da odgovori zovem se Vjačeslav Nešić.

  • Abe, kasvetnili ste komentatori. Pojedini ne svi. Nas Profesor pise o intelektualcima, i nigde sebe ne poistovecuje sa njima. Platona ste razumeli, kad na vrbi rodi grozdje. Ovo dr sto ima tacku, pa sta? Nije zbog toga Profesor manje ili vise obrazovan?

    • Ti, rode, i nisi za ništa bolje n3go za mozak na otavu u 8spratnicu. Inače bi skapirao da su većina komentara zezanje. Meni je najvažnije da si ti obrazovan, a sve ostalo imaju Le Shop i Kinezi.

vaš komentar