Živeći u društvu sa konstantnim i destruktivnim nasiljem, kako kao pojedinac možeš da doprineseš poretku u zemlji? Da li taj željeni red zavisi od politike ili od vas? Zavisi ili od vas ili od sveštenika, od vas ili od filozofa, od vas ili od neke utopije i ideala? Od čega zavisi red u društvu?

Zavisi li od sveštenika i od političara, od istorije ili verskih ubeđenja, onda pogledajte šta se dešava. Stvari se odvijaju po obrascima koje su političari napravili, kreirali ideolozi ili verski fanatici. Onda smo u sukobu sami sa sobom i onoga što mislimo da bi trebalo da bude. I taj sukob je deo sveukupnog društvenog nasilja. Taj projektovani društveni red mogu uspostaviti obični ljudi, i niko drugi.

Ljudi su odgovorni za svoju državu i red u njoj, svojim ponašanjem, načinom života, svojim mislima. Da li je naš interes, društveni red? Fizička sigurnost mora postojati za sve, ne samo za nekolicinu postavljenih ljudi. Nered koji su stvorile različite politike, nacionalne i verske podele počeo je da ugrožava čak i fizički svakog od nas. Kako uspostaviti narušenidruštveni balans?

Mladi ljudi kažu: mi nećemo nikakav odnos sa starima, sa njihovim partijama, oni su za sve krivi, hoćemo drugačije društvo i hoćemo da radimo ono što volimo. To neće doprineti da se red ostvari. Mora da postoji fizička sigurnost za sve ljude u Srbiji. To liči na stari san svih revolucionara i njihovih ideologa. Ali često se revolucije pretvore u totalitarizme i vojne hunte. Razmišljajući o svemu što se dešava ljudi shvataju. Moramo imati fizičku bezbednost. Taj bezbednosni cilj broj jedan, zavisi od zakona i reorganizacije društva i životne kulture. Zavisi od nas samih, od načina na koji radimo i živimo, razmišljamo i delamo u našim organizacijama i međusobnim odnosima.

Mora se živeti i kad je društvo u takvom haosu, a pojedinci u bedi i mraku. Mora se živeti ako se želi razumeti ova zbrka i ostvariti projektovani društveni red. Ako smo zainteresovani, ako dajemo svoju energiju, ako imamo strast da želimo takav poredak, onda moramo na tome raditi svi zajedno. Ako pravilno shvatamo svoj zadatak, onda više ne želimo da samo posmatramo društvene procese i doživotno analiziramo politiku.

To su naši problemi i u njihova rešenja uložićemo svoje zube i svoje nokte. Ako odlučimo i prihvatimo da radimo za taj cilj, onda se držimo toga. Ne smemo da se sutra predamo nekoj novoj knjizi, novoj ili staroj pesmi, svejedno, budimo dosledni. Shvatimo: to je naš nadublji životni interes. Za to treba imati strasti. Ne mešajmo je sa žudnjom i pohlepom. Nije u pitanju fizička strast. Mislimo na strast za koju postoji dubok i stvaran interes. Svako ko je za nešto duboko zainteresovan, ne zbog obećane nagrade, nego zbog ubeđenja da tuga može prestati.

Tuga, bol, strepnja i strah, ako im ikada može doći kraj, mogu se samo zajednički napasti. Mi koji živimo u Srbiji, moramo saznati da li je takav red moguć? A taj red, to smo svi mi i naš životni interes da živimo kao slobodni ljudi.