LESKOVAC/VLASOTINCE/GRDELICA – Dobar dan. Ja zivim u Čikagu. Aleksandar Mitić Kekx mi je bio prijatelj i ne samo to, bio mi je i Brat i Otac i Majka jedno vreme, kada mi je bilo najteže u životu.

Ja sam došo u Ameriku 2013. godine i radio sam na bazenu ko lifeguard u Pensilvaniji, Filadelfija. Medjutim, imao sam probleme na tom poslu i napustio ga i onda sam krenuo za Čikago. Pošto nikoga nisam znao u Čikagu, bio sam u problemu. Ostao sam na autobuskoj stanici sam i bez para…

Onda mi je otac poslao 3 telefonska broja ljudi s preprukom da su dobri i da će mi pomoći. Zvao sam, ali oni nisu hteli da pomognu. Ostali su gluvi na moje molbe, na moje suze. Ne znam koliko sam dugo gluvario po stanici, zapravo, sve dok nisam pozvao momka Aleksandra Gmitrovica Babure iz Grdelice, koga sam tada i upoznao prvi put. Pokupio me je sa stanice i odvezao u svoj stan, u stan u kome je bio cimer sa Kexom.

Pošto je Gmitrovic bio zauzet i stalno na putu, nije imao mnogo vremena da mi pomogne pa sam počeo da provodim vreme sa Kexom. On se tada spremao da posle 3 godine ode prvi put za Srbiju, a mene je, kao kompletnog stranca primio u svoje srce i pokušao da mi nadje posao. Kupovao mi je hranu, vodio me i upoznao me sa mnogim ljudima u Čikagu.

Kex je bio veoma cenjen medju njima i svi su ga obožavali i govorili mi da nisu videli vredniju osobu u životu.

U njemu sam tada video ne samo prijatelja već velikog uzora i on je taj zbog koga sam ostao da živim u Čikagu i da se trudim. Imao sam 20 godina. Iako je i sam bio mlad, prihvatio me kao sina, kao brata i naučio me da budem čovek, dok mnogo imućniji ljudi koje sam zvao za pomoć da mi pronađu poso, su mi okrenuli leđa.

E, takav je bio nas Aleksandar Mitić Kex …

Stefan Radičević Pauk iz Vlasotinca

(Fotografije: Stefan Radičević)

_____________________________________________

Poštovani čitaoci,

vest o pogibiji Aleksandra Mitića iz Mrštana, na privremenom radu u Čikagu, izazvala je  tužne reakcije njegovih prijatelja u Srbiji i Čikagu, odakle je na adresu Jugmedie stiglo na desetine pisama sa sličnom sadržinom pisma Stefana Radičevića, u kome se ne govori samo o ličnosti pokojnog Aleksandra, već na neki način i o našim ljudima i njihovim naravima u tuđini