Krajem aprila i početkom maja u gradiću Pinjoli na jugu Italije organizovan je trening u sklopu projekta „Empowering Youth Through Design Thinking“, koji je podržan od strane Erazmus+ programa, a sprovode ga „Ministarstvo Gozo“ sa Malte, „World Net“ iz Italije i „Vega“ omladinski centar iz Srbije. Među 26 nastavnika iz Srbije, Italije i Malte našla se Biljana Pipović, profesor engleskog jezika u Gimnaziji „Stevan Jakovljević“ u Vlasotincu.

Metodologija kojom su se nastavnici i stručni saradnici u nastavi bavili na treningu, zasnovana je na neformalnom obrazovanju i obuhvata četiri Design for Change (DFC) koraka – oseti, zamisli, uradi i podeli, a koju će nastavnici koristiti za učenike uzrasta 13-19 godina u cilju kreiranja pozitivnih promena u svojoj zajednici.

„Design thinking je pristup rešavanju problema, koji se fokusira na razumevanje potreba i perspektiva korisnika, kako bi se razvila inovativna rešenja. Ovaj pristup uključuje niz iterativnih koraka koji počinju sa saosećanjem sa korisnikom i razumevanjem njegovih potreba, zatim definisanjem problema, idejama potencijalnih rešenja, izradom prototipova i testiranjem tihrešenja, a na kraju i primenom najboljeg rešenja“, objašnjava Pipović.

Dizajn za promene (Design for Change) je pokret koji je nastao u Indiji 2009. godine, sa ciljem da podstakne decu širom sveta da budu kreativna i aktivna u rešavanju problema u svojoj zajednici. Ovaj pokret se takođe oslanja na principe design thinking-a, u kojima se učenici podstiču da prepoznaju probleme u svojoj zajednici, empatizuju sa ljudima koji su pogođeni tim problemima, i osmisle inovativna rešenja koja mogu da doprinesu rešavanju problema. Pokret se proširio širom sveta i danas uključuje učenike u više od 70 zemalja.

Biljana Pipović je podelila svoja iskustva o saradnji sa kolegama iz Italije i Malte.

„Bilo je jako zanimljivo raditi sa kolegama iz Italije, a pogotovo sa Malte sa kojima do sada nisam imala prilike da sarađujem. Iskustvo koje smo stekli prisustvujući ovoj obuci nam je nametnulo puno tema za razmišljanje. Sigurna sam da će ova metodologija doprineti mom radu, jer stavlja učenika u prvi plan i omogućava mu sticanje veština za život i rad u 21. veku, a to je ono što ja kao nastavnik i želim da postignem. S ponosom sam predstavila svoju zemlju u jednom tako inspirativnom okruženju“, kaže naša sagovornica.

Na kraju prenosimo kakav je odnos prema obrazovanju na Malti iz ugla nastavnika iz te zemlje.

„Na Malti se obrazovanje smatra kapitalnoim investicijom, a ne samo ulaganje u radnu snagu. Obrazovanje se izuzetno mnogo ceni i za ovaj sektor se odvaja jako veliki budžet. Smatra se da se ulaganjem u čoveka ulaže u budućnost“, poručuje George Attard, nastavnik italijanskog jezika.