Moj prvi susret sa Istanbulom je bio pre četrnaest godina na bračnom putovanju. Sećam se da sam bila iznenađena lepotom i harizmom ovog grada zbog čega sam duže vreme priželjkujem ponovni odlazak tamo gde se spajaju vekovi, kulture, civilizacije i gde za obilazak gusto naseljenih prostranstava morate imati plan i kondiciju.

Kad pomislim na Istanbul, ne mislim o njemu kao o modernom megalopolisu, već u sebi čujem muziku starih Vizantijaca, pomislim na sve drevne civilizacije koje su se tu obrele i poželim da otputujem ne samo južnije na geografskoj karti već i daleko u istoriju…

Međutim, Istanbul danas je sve samo ne nostalgičan grad koji je okrenut istoriji, ali se istorija koristi za zaradu u oblasti turizma. Svako ko je boravio u njemu, sigurna sam da nije ni pomislio od žurbe i vreve na ulicama, kako je to izgledalo kada su Vizantijci ovde hodali istim ulicama ili kako su izgledale velike pobune i požari, ili se zapitao koliko je religija i nacionalnosti živelo vekovima zajedno.

Savremeni Istanbul prepun je raznovrsnih građevina iz različitih epoha i sve su zalepljene jedna na drugu. Od dvadeset miliona stanovnika, koliko ih grad ima, kao da niko nije ostao kod kuće, svi su na ulicama. Neverovatna je i promena pejzaža, od gradske vreve i saobraćajne gungule do prostranih morskih luka. Sve je to zgurano jedno uz drugo, bez ikakvih nijansiranih prelaza.

Dok idete ulicama svi nekud žure, guraju se i ne stignu ni da se okrenu za vama ako ste slučajno zapeli ili se sudarili. Dok šetate ulicama ne možete a da ne primetite u onim tesnim još uzanije a visoke kuće, obojene raznim bojama. Zaboleće vas noge dok se konstantno penjete uzbrdo, a ne osetite dok silazite nizbrdo. I uvek negde neke obojene stepenice…a onda tek iza ugla, ma iza ćoška, od bogatih kuća dođete do napuštenih, oronulih, bednih kućica, kao da ste u nekom najsiromašnijem delu grada.

Na svakom koraku-mačke. Toliko mačaka u jednom gradu, svi ih čuvaju, hrane i svaka maca ima svoju kućicu na ulici. Nigde ne videsmo ni jednog psa lutalicu.

Isto tako je i u kulinarskom smislu sve otvoreno – od uličnih prodavaca đevreka, restorančića sa brzom hranom, tradicionalnih mehana na kaldrmisanim ulicama, do savremene gastronomije, ima svega, sve je pomešano.

Preporučujem da se dobro pripremite uz neki iscrpan turistički vodič ovog grada. Nemojte se uzdati u pomoć meštana jer ne govore engleski.

Izdvojiću par veličanstvenih lokacija, jer pisati o Istanbulu kratku reportažu znači u stvari pisati knjigu.

Jezgro istorijskog Istanbula i sve bogatsvo Osmanlijske imperije možete videti na Trgu Sultanahmetu.

Biser Istanbula Aja Sofija koja je 916 godina bila crkva a 481 godinu džamija, danas je pretvorena u muzej. Zanimljivo je da je prva crkva izgorela u velikim pobunama, druga u pobuni Nika, a mogu se videti njeni ostaci izloženi u dvorištu. Aja Sofija je pre par godina bila dostupna posetiocima za 10 eura, danas je glavni ulaz otvoren samo za vernike a posebno ograđenom putanjom možete doći do sporednog ulaza kao posetilac i platiti ulaz 25 eura, 50 eura online ukoliko ne želite da čekate nenormalne redove. Naravno, idete stepenicama samo do galerije.

This slideshow requires JavaScript.

Najznačajniji događaj sedamnaestog veka za ovaj grad i Osmanlijsku imperiju je izgradnja veličanstvene Plave džamije koju je sagradio sultan Ahmed I. Ova dzamija ima veliki značaj za tursku kulturu. Dobila je naziv po boji pločica kojima je unutrašnjost prekrivena-plave i tirkizne, dok su crvene bile manje dominantne. Plava džamija je danas zabranjena za posetioce, ali možete ući ukoliko se snađete.

Na ulicama srećem ljude modre u licu, sa flasterima, polomljenim nosevima, uglavnom žene a muškarce sa zavojima na  glavi, ćelavoj istačkanoj, pretpostavljam da su presađivali kosu, a da su turisti koji dolaze zbog plastične hirurgije.

Topkapi palata (saraj) nalazi se u delu Istanbula zvanom Sultanahmet Eminonu i sagrađena je između 1460-1478 za vreme vladavine Mehmeda II Osvajača. U nju se ulazi kroz Dvoriste janjičara kroz takozvanu Carsku kapiju. U dvorištu se nalazi crkva Aja Ireni koju je najverovatnije izgradio Konstantin u 4. veku na ostacima hramova iz rimskog perioda. Ona je srušena u velikoj pobuni Nika i na osnovi te vizantijske crkve sagrađena je nova, a obnovio ju je car Jusatinian I. U ovom delu Topkapi palate nalazi se kuhinja, riznica, Trg Divan i Trg Pravde. Sultan je u ovom delu održavao ceremonije pristupanja tronu i ceremonije sahrane.

Tu se nalazio i harem kao i sirotište. Kapija sreće je ulaz u sultanove odaje, to predstavlja srce palate. Ovde je sultan provodio svoje dane; ovde su živeli i obučavani budući janjičari, mladići dovedeni iz Evrope, kao i beli evnusi koji su služili sultana, tu su i njihove spavaone, hamami, džamija, prostorije za obrezivanje.

Topkapi palata je veličanstveni spomenik jedne bogate epohe Otomanske imperije. Sve bogatstvo je preliveno u prelepim pločicama tirkizno-crvene boje, mermeru i pozlati kao i dijamantima, safirima i smaragdima ugrađenim u tronu, sabljama i bodežima. Ulazak u Topkapi je 45 eura po osobi.

This slideshow requires JavaScript.

Kapeli carsi ili veliki bazar seže još od drevnih vremena. U otomanskom periodu Mehmed Osvajač je najpre izgradio dva bazara jedan pored drugog, a onda su se vremenom otvorili i drugi bazari u blizini pa je ceo objekat sjedinjen i pokriven te je tako formiran kompleks pijaca povezanih putevima.Veliki bazar ima tri glavna dela: unutrašnji pokriveni bazar gde možete videti (a i kupiti) čuveno tursko zlato u neverovatnim količinama, i ovaj deo bazara se takođe zove Cevahir. Drugi deo bazara je Sandal.

Zanimljivo je, malo i jezivo, da ćete u Istanbulu u svakoj istorijskoj znamenitosti naići na skener i pojačano obezbeđenje, što je slučaj i ovde, s obzirom na posećenost i gužvu na bazaru. Naravno, nigde nećete dobiti fiskalni račun, ali moćićete da se cenjkate.

Kula Galata se nalazi na severu Zlatnog Roga. Nastala je za vreme naseljavanja Đenovljana 1349-te godine nakon latinske invazije. Kula je u vizantijskim izvorima nazvana Veliki bastion, postavljena je na kamenim zidovima, a na ulaz u kuli se nalazio pokretni most obešen lancima. Kula je visoka skoro 70 metara, a zid je skoro 4 metra širok. Četvrti sprat kule je sagrađen u otomanskom period, sedmi i osmi sprat su sagrađeni za vreme Mahmuta II . Danas se kula koristi u turističke svrhe. Mi smo je zatekli zatvorenu, nepristupačnu i slabo osvetljenu. Ona je simbol Galata Saraya, a viđali smo je i u mnogim turskim serijama .

Trg Taksim je okružen avenijama Istiklal i bulevarom Tarlabasi. Ovde se nalazila prva cisterna za vodu. Voda je odvođena vodovodnim cevima iz gustih šuma do kamenih cisterni kako bi se tamo skladištila. Reč TAKSIM znači deliti, distrubuirati. Zatim, ovde su pravljene prve artiljerije, ali je najznačajniji kao simbol prve republike jer je ovde sagrađen spomenik Republike. Spomenik je napravio italijanski vajar od kamena i bronze a za pijedestal je korišćen mermer. Na spomeniku su figure državnika koji su formirali tursku republiku kao i otac države Kemal Ataturk. Ovih dana Turska je obeležila stogodišnjicu Republike Turske.

Ulica ISTIKAL je još jedan simbol grada, poznata po crvenom tramvaju i turističkim vožnjama kroz aveniju. Vikendom je jako posećena jer je i veliki trgovački centar, nećete se tako lako provući kroz gužvu. Možete ovde obići i koju radnju i obaviti šoping ako niste nigde stigli usput da to završite. Uveče je jako frekventna i promenta ulica zbog turista i noćnog provoda.

Od Taksim skvera možete koristiti metro linije koje vas spajaju sa delovima Istanbula. Da ne zaboravimo i popularne vožnje Bosforom i Mramornim morem, obilazak od sat i po ili više koji koštaju od 7 pa i više eura, odlazak u Azijski deo i posetu Karakoju. I naravno Dolmabahče palata….

Toliko toga vredi videti. Ovu priču o Istanbulu ću prekinuti ovde, a vama ću ostaviti tri tačke kako biste se nadovezali i još ponešto dodali, jer verujem da ste videli ono što nisam stigla da navedem…