U Isto­rij­skom mu­ze­ju Sr­bi­je u Be­o­gra­du otvo­re­na je mul­ti­me­di­jal­na iz­lo­žba „Đor­đe Sta­no­je­vić – čo­vek ko­ji je osve­tlio Sr­bi­ju“, povodom 115 godina od početka rada Hidroelektrane u Vučju.

Go­di­ne 2005. HE „Vuč­je“ uvr­šće­na je u svet­sku ba­šti­nu teh­ni­ke, me­đu 65 obje­ka­ta

Današnja „Politika“ piše da je  Đor­đe Sta­no­je­vić (1858–1921) bio fi­zi­čar ko­ji se ba­vio elek­tro­teh­ni­kom i osve­tlio je Sr­bi­ju, a da je ma­lo jav­no­sti po­zna­to da je ovaj ugled­ni pro­fe­sor Ve­li­ke ško­le, ka­sni­je i Be­o­grad­skog uni­ver­zi­te­ta, naj­za­slu­žni­ji za grad­nju hi­dro­e­lek­tra­ne na re­ci Vuč­jan­ki, ne­da­le­ko od Le­skov­ca, 1903. go­di­ne, dru­ge po­sle one na Đe­ti­nji, ko­ja je po­če­la sa ra­dom tri go­di­ne ra­ni­je. 

Od 1903. go­di­ne, rad HE „Vuč­je“ bio je pre­ki­nut sa­mo zbog di­ver­zi­je to­kom Dru­gog svet­skog ra­ta.Zva­nič­no je po­če­la da ra­di 11. de­cem­bra po sta­rom, od­no­sno 24. de­cem­bra 1903. go­di­ne po no­vom ka­len­da­ru, na Dan oslo­bo­đe­nja Le­skov­ca od Tu­ra­ka 1877. go­di­ne. 

Sred­stva za iz­grad­nju HE „Vuč­je“ obez­be­di­li su le­sko­vač­ki in­du­stri­jal­ci, ko­ji su 1901. go­di­ne, na ini­ci­ja­ti­vu Đor­đa Sta­no­je­vi­ća osno­va­li „Le­sko­vač­ko elek­trič­no ak­ci­o­nar­sko dru­štvo“, a da bi stru­ja sti­gla do 17 ki­lo­me­ta­ra uda­lje­nog Le­skov­ca iz­gra­đen je, ka­ko se sma­tra, prvi da­le­ko­vod u Sr­bi­ji.

HE „Vuč­je“ ima­la je naj­pre dva hi­dro­a­gre­ga­ta mar­ke „Si­mens“ i „Hal­ske“, od 139 ki­lo­va­ta, a tre­ći hi­dro­a­gre­gat šved­ske mar­ke „Asea“ od 800 ki­lo­va­ta, pu­šten je u rad 1931. go­di­ne. 

HE „Vuč­je“ uklju­če­na je u elek­tro­pri­vred­ni si­stem Sr­bi­je, a go­di­šnje pro­iz­vo­di oko če­ti­ri mi­li­o­na ki­lo­vat-sa­ti stru­je. Zbog nje­ne le­po­te i div­nih pre­de­la oko re­ke Vuč­jan­ke, hi­dro­e­lek­tra­nu sva­ke go­di­ne po­se­ti ve­li­ki broj tu­ri­sta i zna­ti­želj­ni­ka iz ce­le ze­mlje.