LESKOVAC – Leskovčani, pa i deca, u takozvanom „zlatnom dobu Leskovca“, bili su tretirani gore no berači pamuka u Džordžiji, čulo se na večerašnjoj promociji knjige istoričara i komuniste Hranislava Rakića o „pravoj istoriji” ovog grada između dva svestka rata.

Ova izjava otovrila je Pandorinu kutiju i izazvala pravi rat između istoričara i komunista.

Nova knjiga „Naličje zlatnog doba Leskovca” izazvala je ne skoro tako viđenu pažnju Leskovčana, pa se u sali Leskovačkog kulturnog centra tražila stolica više.

Činjenice ili ostavština komunizma?

Sam autor Hranislav Rakić, istoričari tvrde, iz intata, kao rođeni komunista, pokušao je da „namerno oskrnavi” zlatni period ekonomskog preporoda i industrijskog uspona svog grada u vreme monarhističke vladavine. Rakić tvrdi da iza njegove knjige stoje činjenice.

„Leskovac je u tom periodu imao teške komunalne probleme, blatnjave krivudave ulice, drvene mostove i toršne sirotinjske kuće, bio je bez vode i kanalizacije, sa velikom smrtnošću i nerazvijenom zdravstvenom službom. Sa druge strane, nekolicina bogataša imala je sve!” tvrdi zapečaćeni leskovački komunista i tridesetčetvorogodišnji rukovodilac Narodnog muzeja u vreme KPJ.

On je u svojoj knjizi javno pozvao istoričare i kustose Narodnog muzeja Veroljuba Trajkovića i Miru Ninošević, autore skupe publikacije „Zlatno doba Leskovca”, po kojoj će se raditi igrani film i TV serija na javnom servisu da podnesu ostavke i vrate svoje diplome zbog „izvrtanja istorijskih činjenica”.

SUBNOR-ovski NE!

Istroičar Veroljub Trajković prisustvovao je lično promociji Rakićeve knjige i bio dočekan zvižducima prepune sale nekadašnjih lokalnih funkcionera Komunističke partije.

„Ja sam želeo da učestvujem u diskusiji i izložim istorijske činjenice ali mi to nije dozvoljeno. SUBNOR-ovski mi je sopšteno da na to nemam pravo jer je u pitanju privatna promocija knjige”, požalio se „Jugmedii” Trajković.

Večiti vladar

Najžešći branilac Rakićeve „verzije istorije” na promoiciji knjige bio je Živojin Stefanović, bivši lider Komunističke parije i Socijalističke partije Srbije, bivši načelnik Jablaničkog okruga, bivši predsednik opštine Leskovac, čovek koji je sve vreme svog radnog angažovanja u vreme komunista, socijalista, pa i kasnije, bio na značajnim društveno političkim i privrednim dužnostima.

Po njegovim rečima, radna klasa je u vreme „zlatnog doba” bila ništa drugo do proganjana od strane tadašnjih veleposednika.

„Iza tog industrijskog uspona radom tekstilnih fabrika i upinjanjem da se dostigne građevinski pedigre, stoje činjenice da je Leskovac žestoko proganjao radnički pokret, politički obračuni su kulminirali ubistvima u Narodnoj skupštini, zavedena je diktatura kralja Aleksandra, hapšeni su i proganjani radnički lideri, gušeni štrajkovi. Takva klima izgleda se jedino nije odnosila na Leskovac, pa su ga autori izdvojili kao primer zlatne koke za celu državu”, ironičan je bio Stefanović.

„Popljuvan” u zadnjen redu

Trenutnog predsednika Skupštine grada Leskovca, Dušana Cvetkovića – Lešnjaka, naslednika industrijalske porodice i dugogodišnjeg socjalističkoig saborca Živojina Stefanovića, u poslednjem redu na promociji zapazio je novinar „Jugmedie”.

„Ovde sam privatno. Želim da čujem šta i oni imaju da kažu, da čujem njihovu stranu priče”, bio je kratak ovaj bivši komunista a sada socijalista, čovek koji, zapravo, nije nasledio ništa od bogatstva predaka jer su ga rastrgli komunisti i čovek koji nikada javno nije zažalio zbog toga.

Leskovcu fali celina

Najobjektivniji u žučnoj raspravi na promociji Rakićeve knjige bio je njegov drugi recenzent, profesor doktor Dragomir Radovanović.

„Smatram, da ako već postoji iskrena želja za opisivanjem toga doba, onda bi trebalo da dve knjige predstavljaju jednu celinu kako bi se realno moglo sagledati šta je bilo dobro a šta loše u tom periodu. Na taj način bi se dao doprinos izučvanju naše prošlosti na osnovu kojeg bi čitaoci mogli realno da procenjuju i zaključuju”, zaključio je Radovanović.

Hranislav Rakić je u svojoj kontraverznoj knjizi, između ostalog, opisao položaj radnika u Leskovcu u tom dobu, njihove štrajkove i demonstracije koje je potkrepio dokazima.

Govorio je o sindikalnima proptestima, o bogatašima i njihovim „ujdurmama”, o kockama, bludnjičenju, aferama, a na kraju o tome šta je sve urađeno posle Drugog svetskog rata za Leskovac, naglašavajući da su bilo kakve paralele između ta dva doba nezamislive.

Bilo je ovako u Zlatnom dobu Leskovca

Inače, monografija i dokumentrani film „Zlatno doba Leskovca“ pričaju priču o usponu industrijskog Leskovca u kome je dvadesetih godina prošloga veka radilo 37 fabrika, najviše tekstilnih, 537 zantaskih i 700 trgovačkih radnji, nekoliko hotela, na destine kafana, od kojih 12 sa crvenim fenjerima.

Iz „amerikanske“ ekonomske moći razvio se i bogat društevni, zabavni i kulturni život.

Ilustracije radi, Leskovac je u to vreme imao dva kupališta – jedno sa plažom na Vetrenici, drugo na otvorenom bazenu do kojeg je Leskovčane prevozio tramvaj sa konjima.

O tom dobu u filmu govore potomci slavnih roditelja, savremnici i istoričari, a kroz priču s lakoćom vodi glumac Bojan Dimitrijević.