Ivana Bošković: Produžiti svoje trajanje kroz umetnička dela u vremenu potrošnih sadržaja velika je stvar

Svedoci smo da su mnogi mladi i obrazovani napustili Srbiju. Među njima je i Ivana Bošković,  profesorka srpskog jezika iz Leskovca, koja sa porodicom živi i radi na Malti. Ona nije prekinula vezu sa zavičejem i nedavno je objavila dve knjige na srpskom jeziku.  „Ojkonimi leskovačke opštine“ je kapitalna studija o poreklu naziva naseljenih mesta u Leskovcu,  a „Pisma Gabrijelu“ је zbirka pesama.

Zamolili smo Ivanu da nam nešto više kaže o svojim knjgama i uopšte o svom životu na relaciji Malta – Srbija.

„Obe knjige sam objavila odjednom zato što su se prosto sada stekli uslovi za to. Na taj način sam raščistila skladište svojih pisanija i napravila prostor za nove foldere. Nisam želela sponzore, Izdvojila sam deo svoje oktobarske plate i finansirala njihovo izdavanje. Izdati zbirku (poezije) stoji na mojoj TU DU listi više godina, možda 10, a studija je u stvari moj master rad na grupi za srpski jezik i književnost Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji sam odbranila 2015. godine. Pokrenulo me je razmišljanje da nas do cilja vodi akcija, imala sam ideju o toj akciji u svojoj glavi i od slova na papiru dobila sam delo u stvarnosti. Mi možemo sve u šta verujemo i šta u sebi negujemo. Mogu reći da su moje knjige u 2020. godini upravo ona izreka da kad ti život da limun, treba napraviti limunadu. Dragan Radović, leskovački pisac, urednik i kritičar je urednik mojih knjiga i on je osoba koja mi je pomogla da se ovako nešto realizuje u Srbiji tokom mog odsustva“, objasnila je profesorka motive za izdavanje knjiga.

Knjiga o leskovačkim ojkonimima sigurno će nekim budućim istraživačima lingvistike otvoriti vidike. Malo je gradova u Srbiji koji imaju tako ozbiljnu studiju o poreklu naziva naseljenih mesta.

„Ojkonimi leskovačke opštine je knjiga, u izdanju Leskovačkog kulturnog centra, na koju sam zaista ponosna. Poezija se može nekom dopasti, nekom ne, ali Ojkonimi stoje sami za sebe i ne trebaju moju odbranu”, kaže.

Objašnjava potom šta se krije iza reči ojkonim.

“To je lingvistički termin, tačnije onomastički (nauke o imenima), za nazive naseljenih mesta. Dok sam radila istraživanje za svoj master rad osetila sam čari naučnog istraživanja – čitajući izvore, svakog trenutka sam dolazila do novih saznanja i zaključaka, koji su me pak upućivali na nove izvore, a istinsko zadovoljstvo je kad od sitnih delova korak po korak dođete do celovite slike u kojoj je sve razrešeno i jasno objašnjeno, potkrepljeno argumentima. Biti prvi u nauci koji je lingvistički rasvetlio poreklo 150 ojkonima opštine Leskovac je činjenica koja me čini istinski srećnom i ponosnom. To je ujedno moj doprinos ne samo onomastici već i samom gradu. U ovoj studiji sam, pošavši od istorijskih spisa, koristeći anegdote, uz pomoć dijalektologije, etimologije, leksikologije i tvorbe reči, lingvističkom metodom došla do odgovora na to kako su ti nazivi nastali. Ovo zadovoljstvo me je navelo da upišem doktorske studije, ali sam kasnije odustala od te ideje pošto naučni rad zahteva ogromnu posvećenost i velika odricanja“, rekla je Ivana Bošković.

„Pisma Gabrijelu“ је zbirка ljubavnih pesma, u izdanju Književnog kluba Glubočica, koja je nastajala 18 godina. To je jedna poezija duboko intimna, lirska i ženska, po ličnom prizanju autorke.

„Kada sam prvi put želela da izdam svoju poeziju, obratila sam se književnom kritičaru koji je rekao da u mojoj poeziji nalazi delove koji liče na stihove neke folk pesme, ali i delove kakvih nema u svetskoj književnosti. Njegove kritike su usmeravale obradu postojećih, ali i pisanje novih pesama. Neke od njih su samo ritmička proza. Rima mi jeste bitna, ali mnogo više ritam. Naš prebogat i prelep jezik mi omogućava to zvučno eksperimentisanje. U suštini, ovo je ljubavna poezija, duboko intimna, lirska, ženska. Smisao naziva sam dokučila tek ove godine iako mi je došao „niotkuda“, najpre kao naslov za nekoliko mojih pesama u kojima Gabrijelu piše Lili. Ništa ne dolazi niotkuda, sve ima svoje poreklo i smisao. Gabrijel je u stvari anđeo Gavrilo. Lilit je u psihologiji simbol demonskog, erotskog, razarajućeg. Dakle, tu su oba dela svakog od nas. Sva osećanja su proživljena u prošlosti i možda je pravo vreme za njih sada kada više nema ni traga od njih, kada imam jasniju sliku o tome šta je ljubav u biti“, istakla je pesnikinja.

Pošto je Ivana u Srbiji radila u prosveti, logično je pitanje da li joj nedostaje posao za koji se školovala. Nažalost, iako je pokazala odlične rezultate u radu sa decom, ona nije mogla da dobije posao u struci.

„Posao profesora ću uvek smatrati najpristojnim poslom za jednu ženu, uvek ću propagirati značaj prosvetnih radnika u jednom društvu i to koliko je potcenjen. Posao mi ne nedostaje jer nisam neko ko se okreće za prošlošću. Živim danas i pokušavam da ne brinem o budućnosti. To ne znači da nisam uživala radeći ga i da mu se neću vratiti. Diplomu master profesora srpskog jezika i književnosti mi niko ne može oduzeti. Prenositi svoje znanje na mlade ljude je izuzetno oplemenjujući posao“, kazala je Ivana o svom profesionalnom pozivu.

Za kraj pitali smo sagovornicu o trenutnom životu u inostranstvu i porodici.

„Trenutno živim i radim na Malti sa suprugom avanturistom, koji je sebe uvek video izvan granica Srbije, a ja sam čvrsta u nameri da ga ćerka i ja uvek pratimo na tom putu, jer koncept porodice smatram značajnim za razvoj deteta. Srbiju posećujem jednom godišnje i to jedino zbog moje porodice i prelepe prirode. Lično, još uvek nisam pronašla mesto gde bih želela trajno da ostanem. Malta mi odgovara zbog mora i broja sunčanih dana. Ne vidim ništa izdajničko u tome što ne živim u Srbiji, to je ipak moja domovina i kako kaže jedna pesma. „Gde god srpska noga hoda, naš je kamen, vazduh, voda“. Genetski kod nam niko ne može promeniti i smatram ograničavajućom misao da nismo stanovnici sveta“, objašnjava.

Ivana Bošković radi kao sliming terapist ili savetnik za mršavljenje u jednom velbing centru.

„Dosta toga novog sam naučila i učim svakog dana, jer višak kilograma nije samo stvar hrane, iza prejedanja stoje kompleksni problemi, pa u tom smislu vidim sebe i kao psihologa. Rad i život u multikulturalnoj i multietničkoj sredini je obogaćujući za sve one koji su spremi da uče. Važne su dve stvari: radim na sopstvenom rastu, razvoju i usavršavanju, i – i dalje pišem. Samo budala se nikada ne menja, ne radi na sebi i stagnira. Produžiti svoje trajanje kroz umetnička dela u vremenu potrošnih sadržaja velika je stvar“, zaključila je mlada profesorka i pesnikinja.

Pratite juGmediu na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

7 komentara

vaš komentar