Pevač Milan Petković, rođen u Leskovcu, a odrastao u Vranju, govorio je o teškom životnom putu, odlasku u Beograd, pevanju na ulici i bolesti koja ga je gotovo prikovala za postelju. Kako je ispričao, u Beograd je otišao jer nije želeo da ostane da radi kao konobar za dnevnicu od 500 ili 600 dinara. Imao je, kaže, samo glas i želju da uspe.

Retki su, međutim, oni koji bez neke tražene diplome, bez rođačkih ili partijskih veza pronađu svoje mesto pod suncem. Tada za njih Beograd izgubi svoju belinu i postane – crn.

„Nisam znao nikoga. Ostala mi je Knez Mihailova, kojom prođe mnogo ljudi, pa sam verovao da će me neko čuti. Dobro sam zarađivao, ali nije bilo lako pevati bez mikrofona. Moraš da vičeš da bi te čuli“, rekao je Petković.

Zimi je pevao u podzemnom prolazu na Terazijama i na Zelenom vencu.

„Prsti su mi se ledili od hladnoće“, ispričao je.

Posle rijalitija, suočio se sa ozbiljnom bolešću – Gilen-Bareovim sindromom.

„Imao sam stomačni virus. Posle pet dana povraćanja, krenuo sam normalno da jedem. Jednog jutra sam se probudio, ruke su mi se oduzele, noge isto, jedva sam hodao“, rekao je pevač.

Dodao je da je bolest veoma opasna i da može brzo da zahvati celo telo, pa i pluća.

„Bio sam po ceo dan na infuziji u bolnici. Oporavak traje i danas. Sve mi se vratilo u normalu, osim leve noge, na koju i dalje šepam“, rekao je Milan Petković.

Izvor: Kurir