Iz Vlasotinca kroz Gornje Zaplanje

Zaplanje i Vlasotince su više bili povezani u prošlosti nego danas. Među najstarijim porodicama u Vlasotincu ima dosta onih koji su poreklom iz Zaplanja, na primer Daskalovići iz Ostatovice, Filipovići iz Krčimira, Zavidinci iz Zavidinca… U najstarijoj mahali Kamenici čaršija je počela otvaranjem Zavidinske mehane, a i sada među starijim ugostiteljskim objektima u Vlasotincu je bivša kafana Krčimirac.

Tokom 19. veka Zaplanjci i Vlasotinčani su zajedno podizali bune protiv Turaka, a posle njihovog gušenja sela su ovog
područja ostajala u plamenu. U tursko vreme put za Niš preko Zaplanja je bio mnogo prometniji nego što mi danas mislimo. Nekoliko zaplanjskih sela još pripada opštini Vlasotince, a u prošlosti ih je bilo i više u vreme srezova.

Od Vlasotinca do Svođa ide se dolinom Vlasine, onda se skreće levo i nastavlja dolinom Lužnice za Babušnicu i Pirot. Pre mosta preko reke Rđavice, pritoke Lužnice, skreće levo na put kroz Zapljanje koji vodi do Niša.

Prvo selo koje smo posetili bilo je Veliko Bonjince koje je bilo industrijsko mesto, a i danas ima dosta očuvanih zgrada s kraja 19. i iz prve polovine 20. veka. Mada je većina napustila zavičaj, meštani održavaju svoje domove i još se nekako oseća „duh starih dobrih vremena“. Zanimljivo je reći da je deda po majci čuvene kantautorke Aleksandre Kovač iz ovog sela.

Malo se zna da je Sreski državni zanatski kombinat „Miloš Dimanić“ u Vlasotincu (1948) krenuo sa osnovnim sredstvima nacionalizovane fabrike mašina i livnice iz Velikog Bonjinca. Crkva Svetog Nikole iz 1866. godine pripada Vlasotinačkoj parohiji i lepo izgleda jer je obnovljena pre neku godinu. To je nekad bila crkva i za meštane vlasotinačkog sela Svođa i okolnih mesta.

U Velikom Bonjincu se nalazi OŠ „Mladost“, koja ima svega desetak učenika, a pošto je reč o velikom objektu vidi se da je tu nekad bilo stotine učenika iz sudenih sela, a sada su ostala dva isturena odeljenja u Zavidincu i Modroj Steni.

Veliko Bonjince je posle Drugog svetskog rata iz Vlasotinačkog prešlo u Lužnički srez, a danas je deo opštine Babušnica.

 

Naredno selo Zavidince izgleda skromnije od Velikog Bonjinca, ali ispred kuća videli smo više ljudi. Nekoliko kilometara od centra sela nalazi se Manastir Sveti Đorđe, koji je pre neku godinu
obnovljen, a po predanju podigli su ga braća Mrnjavčevići 1367. godine, a kasnije su ga uništili Turci. U bajkovitom predelu izgrađen je nov konak gde smo zatekli nekoliko monahinja. Manastirska voda je lekovita za vid i zato je po predanju susedno selo nazvano Zavidince. Na putu do bogomolje prolazi se kroz šumu ispred koje se nalazi nekoliko luksuznih gastarbajterskih kuća sa prostranim dvorištima.

Dok Zavidince pripada opštini Babušnica, a Vlasotinačkoj parohiji, Gornji Prisjan je deo opštine Vlasotince, ali u Zaplanjskoj parohiji. Mahala Drajčina Bara je centar ne samo ovog nego i okolnih sela, u njoj se nalazi osnovna škola sa spomenikom žrtvama fašizma, ambulanta sa apotekom, mesna kacelarija…

I Ravna Dubrava je nekad pripadala Vlasotinačkom srezu, a danas opštini Gadžin Han i logično Zaplanjskoj parohiji. Selo je prostrano duž puta koji vodi do centra opštine i dalje do Niške Banje i Niša. Pored napuštne školske zgrade, kao i u drugim selima, kroz koja smo prošli, nalazi se spomenik stradalim ratnicima u balkanskim i svetskim ratovima.

Kako nam reče jedan momak, koji se odselio u Niš, četvorogodišnja škola nema učenika bar pet
godina. U Prvom svetskom ratu škola je bila napuštena jer su je zapalili Bugari, a danas je pusta, jer nema učenike.

Tri kilometra desno od glavnog puta je selo Veliki Krčimir koje je posebno bilo značajno u 19. veku i ranije. Odatle Suva planina deluje kao da je na dohvat ruke. Crkva iz 1937. godine posvećena Hristovom Vaznesenju deluje velika i raskošna kao da je u nekom gradu. Do nje je stara crkva iz prednemanjičkog perioda u kojoj je spomenik junacima iz Prvog srpskog  ustanka pogubljenim od turske ruke. Delovi starog životopisa iz 17. veka još su sačuvani, a posebno jezanimljiv prikaz Strašnog suda sa đavolima i čeljustima koje proždiru grešnike.

 

U crkvi je svojevremeno boravio patrijarh Arsenije IV Jovanović Šakabenta kada se povlačio pred Turcima. Iz Velikog Krčimira je Stojan Ilić Čavdar, vođa Zaplanjaca u Niškom ustanku 1841. godine. Vlasotinčane je tada predvodio Stanko Atanacković Bojadžija, koji u Nišu ima ulicu i spomenik. Posle propasti ustanka i turskog spaljivanja sela Vlasotinca i Zaplanja, Bojadžija i Čavdar su išli u Beograd kako bi obezbedili podršku za obnovu bune. Sve to
pokazuje kako su veze Vlasotinčana i Zaplanjaca bile mnogo jače nego danas. Pored pomenutih crkava nalaze se dva zvona iz vremena kralja Milana Obernovića kada je Zaplanje postalo opet deo Srbije.

Na povratku za Ravnu Dubravu videli smo školu u Velikom Krčimiru pored koje je stajala jedna starica, što nam reče da u selu ostao samo jedan romski učenik.

Od glavnog puta skrenuli smo levo na teritoriju vlasotinačke opštine i nastavili preko sela Komarice i Gunjetine gde je 15 kilometara makadama. Put je uglavnom solidno uvaljan, ali ima ponegde ogromnih rupa i bolje je ići terenskim vozilom. Asfalt počinje u Sredoru na šest kilometara od Vlasotinca, a dalje se nastavlja preko Donje Lominice i Šišave. Srećno smo se vratili odakle smo i pošli, napravivši krug, ali su posle dve gume ispustile kao posledica makadamskog puta od Ravne Dubrave do Sredora.

Iz svega rečenog može se videti zašto su Vlasotinčani i Zaplanjici nekada bili upućeni jedni na druge. Išli su istim putem do Niša, zajednički su se borili protiv Turaka, više zaplanjskih sela je bilo u Vlasotinačkom srezu… Kasnije ti stari putevi su izgubili značaj, a kao što se vidi neki delovi ni danas nisu asfaltirani. Niš kao jak industrijski, kulturni i prosvetni centar privukao je većinu Zaplanjaca. Sve je manje ljudi u tom delu Srbije, stari karavnski drumovi gotovo da su pusti i sećanja na bune protiv Turaka blede, tako da se Zaplanjci i Vlasotinčani sve više udaljavaju.

Pratite JuGmediu na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar