Stalna adresa deset izbegličkih porodica 2004. godine postalo je selo Drćevac kod Leskovca gde su im sagrađene nove kuće, ali od tada ne mogu da reše problem vode za piće jer im meštani ne dozvoljavaju da se priključe na seosku mrežu. Iz bunara imaju samo tehničku vodu.
Van glavnih puteva i vreve pitomina podno Babičke gore postala je utočište izbeglima iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine.
Teško je uporediti Mostar sa Drćevcem, selom ispod Babičke gore koje je skjanuto od glavnih puteva, ali Samardžići su ovde dobili kuću s okućnicom i stovorili dom.
„Prodavnice nemamo, nemamo doktora, nemamo poštu, ništa nemamo. Najteže je što nemamo vodu i evo ni struje sada, kad malo dune vetar struje nemamo“, kaže Rodoljub Samardžić, izbeglica iz Mostara.
Za gotovo dve decenije još se nisu napili vode iz slavine.
Gorica Samardžić, izbeglica iz Mostara, kaže su joj i u Higijenskom zavodu rekli da voda nije za piće, tako da se snalaze, kupuju i donese u balonima iz sela.
Zahvaljujući projektu samogradnje deset izbegličkih porodica dobilo je krov nad glavom. Iskopana su i dva bunara, ali voda nije dobrog kvaliteta.
„Ovu vodu kada prokuvate u posudi, ona je kao kreč bijelo, nahvata se kao kreč, ta voda je samo za polivanje“, kaže Milenko Spasojević, izbeglica iz Tuzle.
Meštani Drćevca pijaću vodu obezbedili su sedamdesetih godina dovodeći je iz 8 kilometara udaljene planine. Vode je sve manje pa nema mogućnosti da se na seoski vodovod priključi izbegličko naselje.
Jovan Cvetković pomaže sve ove godine širom otvorivši vrata novim komšijama.
„Sedamnaest godina sam dosađivamo ljudima, nezgodno ti je kad ideš od kuće do kuće da ga moliš da ti naspe vodu“, kaže Vida Samardžić, izbeglica iz Mostara.
„Voda se ne brani i ja sam za to da oni dobiju vodu, ali iz grupe teško da će moći to“, priča Jovan Cvetković, meštanin iz Drćevca.
Seoski vodovodi nisu u nadležnosti preduzeća Vodovod, a Drćevca nema u dugoročnom planu vodosnabdevanja na području grada.
„Sama nadmorska visina i geografski položaj tog naseljenog mesta ne dozvoljavaju da vodu dovedemo“, navodi Staniša Ristić, direktor JKP „Vodovod“ Leskovac.
Sa penzijama od 50 evra do petnaestak hiljada dinara nemoćni su da sami reše problem. Oči su ponovo uprte u Komesarijat za izbeglice za koji je sada prioriret pomoć oko otkupa kuća.
Izvor RTS
Foto:Printskrin
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Zagazili smo u 21. vek.
Sada je barem moguće pobeći iz Srbije pa neka beže ljudi jer ovde je uvek bio zaostao kraj a sada je tek.Kada ste izgubili svoje domove bežite i odavde jer ovde sunce retko izlazi i to samo za odabran koji su po pravilu ništarije.
A gde to da beze ljudi non stop slusam te gluposti, kao da je na zapad med i mleko. A sto ti neodes iz Srbije kad ti lose ovde, nego savetujes druge.