LESKOVAC – Izbori za novo rukovodstvo Demokratske stranke u Leskovcu održaće se 28. marta.
Poverenik Saša Stojanović rekao je da su izbori raspisani u roku, šest meseci posle uvođenja povereništva.
Stojanović je kazao da su izbori raspisani u trentku kada je zaustavljeno osipanje te strannke u Leskovcu. On je ponovio da još nije siguran da li će se kandidovati za predsednika Gradskog odbora.
(Kraj) mil
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Č.S. Aptekarov imao je pustolovnu veliku nuždu.
Ona bi se odmetala od njega iznenada, nesigurna u njegov lični stav, izlazeći dinamično u vibrantnu realnost, konvencionalno upakovana, hitajući ka onoj maloj manjini male samoproklovane elitne manjinske manjine kojoj je bila upućena.
Prvo pomenuto bekstvo Ć.S. Aptekarov zabeležio je u doba sveprisutne bogate senzualnosti, u rano leto 2014 godine. Ovaj gospodin je tada primetio da je njegova velika nužda sklona najčistijem avanturizmu, da je prostorno neuhvatljiva, da nema matrice ni ujednačene ritmičnosti i da kao nepripitomljena odlazi u svet, a da se iz njega, pak, vraća po nahođenju, obično u noćima bez ekspresivnosti i groznica.
Dve godine kasnije 28. marta 2016, na prostoru između britansko-germanskih i ruskih rovova na Šopskoj zemlji, na polju nabijenom ljudskim intimnostima, velika nužda Č.S. Aptekarova pronađena je mrtva, prostreljena puščanim zrnom i ritualno presečena kozačkom sabljom, zaustavljena u svom putovanju svetom u noćnom dvoboju sa odmetnutom velikom borščastom nuždom Pavla Grigorijeviča Kazakova, vojnika iz predgrađa grada Omska u Sibiru.
Tako je završena balada o velikoj nuždi Č.S. Aptekarova.
Bilo je to u doba cvetanja discipline balkanski triatlon nadrealnog neoplatonizma, kada je ritmičnost rasta jesenjih ruža bila jednolična.
Pomenutoj velikoj nuždi ni ona duša prodata kao živinče nije mogla pomoći.
Ne preteruj, ce te zovu ovi iz Tajma da menjas Teofila Pancica kad ide na odmor. 🙂
Gledam dva kostura kako sede i čekaju u čekaonici maksilo-facijalne hirurgije da im se nameste donje vilice kako bi mogli nešto i da progovore.
Lekar ih poziva da uđu i oni skupa ulaze u ordinaciju. Namešta im donje vilice i sada mogu da ih pokreću i da ponovo komuniciraju. Ali oni nakon toga ćute, shvataju da nemaju o čemu da razgovaraju.
Ali avaj, pojavljuje se kurir i velikodušno jednom od njih udeljuje člansku kartu, te odjednom kostur-član postaje osion i drzak. Maše nadlaktičnim i lakatnim koskama dok mu se palčana kost uvredljivo približila lobanji ovog drugog.
Ovaj drugi, skrguce zubima, savio se u fetusni polozaj. Lekar izlazi, razdvaja ih, isteruje onog sa clanskom kartom, okrece se drugom, kaze mu da ide kod stomatologa, bruksizam.
Ustaje kostur, viri mu nesto u predelu stomaka, gleda, pruza ruku u supljinu, napipa laneni kais, odmota ga, vidi zeludac. Sta ce mu? Razmislja.
Uzima zeludac, stavlja ga u lobanju. Iznad lobanje, pojavi se kvadrat. Nije zadovoljan. Cekicem od kvadrata pravi krug. Smesi se, ali kiselo, jos uvek nije zadovoljan. Hoce trougao.
jel SNSa, da dodjes ti u opstinu da vidis sta sve radi iz toje partije a ti trucaj ovde gluposti neke, akote se sete sete, j…. te apotekarov.
E da je Pavić znao u kojim kontekstima će mu biti pisanije igrao bi šah radije, ili išao na pecanje..
Pavić?
Kako ono procitasmo o kandidatu, u medijima
„Pred željom starom ravno 40 godina, sve je stalo. U našim godinama prilike ne dolaze. Sve su ostale iza nas. Zaboravili smo njegov status i vratili se zajedno u neka bezbrižnija vremena, dokle dosežu naša sećanja. U detinjstvo. Neispunjeni snovi počeli su se ostvarivati.
Verovali smo da je to bio jedini put kada smo pokazali slabost. Ja sam bila ubedjena da se susret neće ponoviti. Ili bar ne na ovakav način. Ipak, ako je verovati starijima, koji nas uče da se nikad ne zaričemo ni u šta, godina nepriznavanja postojanja ičega medju nama, bila je svedočanstvo želje da budemo skupa.
Doduše, većinu tog vremena sam se durila, na sebe, na njega, na nas, izbegavajući da priznam, da mi smeta što je neko treći, čije ime nikad nismo pominjali, sve vreme bio tu, kraj nas. Želja da više budemo zajedno, činila je da budemo manje zajedno. Mučili smo jedno drugo, izbegavanjem istine.
Osećanja nikada nismo ni priznali naglas. Ostala su u onom prostoru u kojem smo se sastajali jednom nedeljno, tačno u isto vreme, obično vikendom, kada posvršavamo poslove, da niko ne zna. Poruke pre toga kratke, sa što manje tragova.Otključana vrata kroz koja se ušunjam, nakon čega On okrene ključ. Tiho se popnemo na sprat, da sused ne čuje korake mojih štiklica. Od svega obećanog da ćemo razgovarati, odgledati film, napisati nešto, pripremiti koktel, skoro da ništa nikada uradili nismo, sem onog u transu, što je kao nasušna potreba brisalo ljutnju i sve razloge razdora medju nama. Tu gde je počinjao susret, prestajao je razum.“
Razmisli, i ocitaj cetiri ave marije i bice to
http://jugmedia.info/2015/02/07/knjizevni-konkurs-povodom-dana-zaljubljenih/
Ds jos uvek ima nekog koga ce predloziti u organima stranke?Kako je moguce da posle svega sto uradise ne odu sa politicke scene,ovako beskrupulozni postaju jadni.
marko1,kao velikom poznavalacu politicke scene Srbije , molio bih te da mi objasnis slucaj Anreje Vucica . Kako je mogao da mazne 22 miliona eura ( uz blagoslov velikog brata )a ukrali mu licnu kartu ? Ajd molim te objasni mi to , jer ja zaista to nikako ne mogu da shvatim .
Neke stvari vi zuti necete shvatiti nikada,ali mi obicni gradjani smo vas shvatili na vreme.I nemojte misliti da svi mi koji ne delimo vase zuto misljenje da smo u zabludi,naprotiv jako smo svesni cinjenice ko je nas vodja-ALEKSANDAR VUCIC,jedini pravi borac za dobrobit srpskog naroda.
Živeo Kim Džong- Un, borac za dobrobit naroda!