Između dva velika rata ZLATNO DOBA i za leskovačke novinare – ŽESTOKE KRITIKE na račun opštinara i industrijalaca

Za razliku od današnjeg, savremenog, srpskog novinarstva koje je zaglibilo u kalu od cenzure i autocenzure, leskovački novinari koji su živeli skoro pre jednog veka, bukvalno su koristili član iz Ustava ondašnje Jugoslavije da je novinarstvo – slobodno i nezavisno.

Po svedočenjima savremenika, a i po samim fotografijama, može se zaključiti da su novinari zapravo bili gospoda, pametni, oštroumni i vispreni ljudi – intelektualci. Zato i ne čudi što su direktno diktirali važne odluke Skupštine opštine, kao na primer kapitalnu odluku o načinu plaćanja struje ili izgradnju prvog mosta na Veternici.

Veoma oštro su kritikovali i ismejavali negativne pojave ne strahujući od odmazde opštinske vlasti ili moćnog kapitala tadašnjih indsustrijalaca u gradu na Veternici, najmoćnijih na Balkanu.

Pravilo je danas da u informativnom tekstu novinar ne iznosi svoj stav, ne komentariše i ne polemiše, ali pre sto godina nije bilo tako.

Jedan od najvećih borca za slobodnu reč bio je novinar Jovan V. Jovanović čiji su kritički osvrti 1933. i 1934. godine nosili svaku naslovnu stranu tadašnjih „Nedeljnih novina“.

Jovan V. Jovanović je zapravo predak čuvene leskovačke porodice Abraš, glavni i odgovorni urednik „Nedeljnih novina“, a kasnije se obreo u politiku i na lokalnim izborima 1938. bio nosilac opozicione liste kao član Zemljoradničke stranke. Leskovačkom muzeju poklonio je zbirku političkih plakata, a posle rata je radio kao profesor i advokat.

On je u svojim tekstovima, čak, zahtevao, sugerisao da opštinske vlasti i političari učine važne stvari u interesu svojih sugrađana.

Ovaj velikan pisane reči je imao hrabrosti da zaposlenima u opštini kaže: NA POSAO! – ono što danas novinari u Leskovcu ne bi ni pomislili da napišu jer bi bili rastrgnuti na društvenim mrežama.

 

Današnjim novinarima, čak i u ozbiljnim medijima, često se zamera na bombastim naslovima, ali mora se znati da oni vuku korene daleko u našoj prošlosti. Šta kažete na sledeće naslove iz „Nedeljnih novina“?!

Od sutra, portal Leskovačke vesti u saradnji sa Narodnom bibliotekom „Radoje Domanović“ prenosiće vam VESTI IZ PROŠLOSTI s namerom da Leskovcu i okolinu predstavimo celokupni način života naših predaka zabeleženog perom tadašnjih leskovačkih novinara.

Tekstove i vesti iz Leskovačkog glasnika, Nedeljnih Novina i drugih iz 1921. godine, pa sve do njihovog gašenja. U drugom serijalu osvrnućemo se na isti način i na život Leskovčana pod komunistima koji su tek konsolidovali svoje redove i uspostavljali novu državu, pa sve do osamdesetih godina prošlog veka, do početka kraja zemlje koje više nema.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

4 komentara

  • Ето инспирације за З.Шимунеца, један Абраш ми је шио панталоне, други нам је говорио:“запослићу Лесковац“!?

    2
    1

  • Ej, živote lutalico! Pa vi se ponosite time što ste u „kalu autocenzure“?

  • Na opštinskim izborima održanim 22. avgusta 1920. godine u Leskovcu je od ukupno 2.299 glasača koji su izašli na izbore Komunistička partija dobila 1160 glasova, a sve ostale građanske partije zajedno 1139. Tako su vlast u ovoj opštini po prvi put u njenoj istoriji dobili komunisti. Od ukupno 36 odbornika 24 su bila komunisti, isto kao i predesednik opštine i još tri kmeta. Predsednik opštine postao je Jovan M. Diskić, terzijski radnik.

    Komunisti nisu dugo vladali u Leskovcu, jer je već decembra 1920. godine doneta obznana kojom je zabranjen rad Komunističke partije, a na osnovu Zakona o zaštiti države 1921. godine rasturena je.

Komentarisanje je zatvoreno.