Mesecima, kao žiteljka Sijarinske Banje nadomak Medveđe, slušam i čitam vesti o visokim tenzijama, oštrim izjavama srpskih i kosovskih zvaničnika o razmeni teritorija, razgraničenju, demarkiranju, pripajanju…
Novinarka sam. Nekada takve vesti pišem i sama, prenosim odvratne izjave političara. Toplo – hladno, svakodnevno. Čas je u igri kod Tačija Medveđa, Preševo, Bujanovac, veliko Kosovo, još veća Albanija, čas bi Vučić Leposavić. Slušam i raznorazne komentare šta će i kako će, ljudi koji nikada nisu ni bili u jednoj od te tri stalno pominjane opštine, uraditi ukoliko dođe do nekog novog rata.
I prisećam se, iako sam bila mala, 25. marta 1999. godine – mesto dešavanja opština Medveđa, Sijarinska Banja:
Ispriča neko Srbima da će te noći banju osvojiti Oslobodilačka vojska Kosova; Albanci čuju drugu verziju priče, da će ih te iste noći iz banje proterati paravojne jedinice. Zavladala je opšta panika. Tog 25. marta u banji je ostalo samo par njihovih i par naših ljudi. Srbi su se većinom sklonili u Medveđu, Albanci su se povukli po šumama. Niko te noći nije bio proteran ni osvojen, ujutru smo se svi vratili svojim kućama i svoj dom počeli da branimo i čuvamo zajedno.
Udruženi, sa istim strahom i strepnjom, meštani banje dane su provodili čisteći kej i pomažući jedni drugima jer, kao što ne postoji dobar rat, tako ne postoji ni loš mir.
Devetnaest godina kasnije, svi oni su još uvek tamo, još uvek su komšije, kolege i prijatelji , a najvažnije od svega, svi ljudi tamo su upravo to, samo LJUDI koji veruju u različite bogove, ali dele iste brige, probleme i radosti.
Slušaju i čitaju da se mrze i da će da se dele, a onda ugase televizor, pa podele račun u kafiću, ekipu za fudbal, kutiju cigareta, felije ili prpeć, jer, kada smo svi ljudi, nema moje ili tvoje, samo naše.
Godinama, kad god nekom kažem odakle sam, moram odmah da odgovorim i na podpitanje: “Jaoj, pa tamo ima Albanaca, kako živite svi tamo zajedno?!”, uz obaveznu facijalnu ekspresiju strave i užasa.
Eto, tako živimo tamo, živimo normalno kao i svi ljudi i nadamo se boljim danima, kao i svi ljudi.
Pisala bih još, pisala bih i tome kako Albanci ključeve od svojih kuća kada otputuju negde ostave komšijama Srbima na čuvanje, pisala bih, kako jedni kod drugih odlazimo na slave i rođendane, kako se u lokalnoj prodavnici svakog dana okupljamo, razgovaramo i igramo karte zajedno, kako navijamo za dobar rezultat, a ne za to kako se neko preziva, pisala bih još milion takvih primera, ako će to razbiti predrasude koje nas svuda prate.
Pisala bih ja još, ako će to pomoći da se delimo na dve vrste ljudi, one dobre i one loše.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Pitao bih te, djevojko, da li bi bila tako romantično-multikulturalno nadahnuta da se Sijarinjska Banja nalazi na teritoriji Kosova. Drži fige da ostane tako kako je.
..sta je to MRZNJA,oni samo,tolerancija,sloga, ,ljubav,postovanje,kultura…Jel de ,Her Ceger,sve sto rece,rece iz svojeg iskustva.Ne zivi se od ,,suzivota,,vec od mrznje,srbovanja na tudji teret,crne ekonomije,straha,..ma kao ono devedesetih,a bogami i sada.
Čuj ti Čujte BugaroSrbina. Čuj njega, „suživot’. Ponovi 6 puta „suživot“ i vidjećeš da gubi smisao, i da ti se mozak pretvara u puru. A još kad bi uključio svoj atrofirani mondijalistički mozak, javilo bi ti se da je prijevod „suživota““životarenje“, a mene lijepog i kršnog mati nije rodila da životarim već da živim punim plućima. Kolko ja vidim, jedan od retkih nacional-mondijalista ovdje si ti, i to vrlo agresivni mondiš, polutanske vrste.
..mili moj,ne postoji ,,suzivot,,.Aman,krv nije voda,po stoti put,moj derane.Osvetla nam obraz.pozdravlja te tvoj dedobabo Abdulah S.
A eto ti tog tvog amidže koji te je razočarao. Ja takve bugaroturke ko što ste ti i on nikad nisam uzimo zdravo za gotovo. Ti i on sad uživajte u posljedicama negdašnje idile, ko što je sada ova u Sijarinji. Al mi nemoj poslije alakati po portalu i pisati protiv Šiptara. Živi bili pa vidjeli, a ja ću te prepoznati.
Kako da ne… Ako nas neko napadne mi ćemo se braniti tolerancijom, a ako počnu da nas ubijaju samo ćemo ih ružno pogledati.
„Mesecima, kao žiteljka Sijarinske Banje nadomak Medveđe, slušam i čitam vesti o visokim tenzijama, oštrim izjavama srpskih i kosovskih zvaničnika o razmeni teritorija, razgraničenju, demarkiranju, pripajanju…“ Ma ne mesecima, nego decenijama. Tacnije od Vidovdana 1989 godine i govora Slobodana Milosevica. Sve te tenzije, tipa „Srbija do tokija“, „Karlobag, Ogulin, Virovitica“, “ 100 za jednog Srbina“ izgovaraju politicari da bi od naivnih gradjana skupljali politicke poene tj. glasove. Evo sada nas plase sa kosovskom vojskom, dizemo borbenu gotovost nase vojske, a narod, oni slabozivcani se plase. Nema nista, ama bas nista oko sukoba sa albancima, jer mogu da izgube samo njihovi i nasi finasijski dobro ususkani politicari. Najvise drami AV, a on je bas ususkan u svakom smislu.
Tako je. Naconalizam donosi dobrobit samo politicarima. Svi au oni kavel. Taci, Haradinaj, Veselji s jedne i Vucic s druge strane. Zamajavaju i plase raju i skrecu temu sa cene benzina.
Svaka čast, najzad neki normalan tekst…više ovakvih pozitivnih tekstova, a manje crne hronike i rijalitija i život će nam svima biti bar malo vedriji…
Istoricari jos istrazuju sta je navelo srpske pobednike u Prvom svetskom ratu da ukinu svoju drzavu i stvore onu koju je Jovan Ducic nazvao fatamorganom.Sociolozi i psiholozi jos proucavaju sta je to kod jednog dela srpskog stanovnistva stvorilo odbojnost i nepostovanje prema Prvom svetskom ratu.Knez Grigorije Nikolajevic Trubecki,ruski poslanik pri srpskom dvoru za vreme Prv.scetskog rata,napisa,,Srpske teznje o ujedinjenju Juznih Slovena,zapravo je teznja o prisjedinjenju Hrvatske Srbiji,bile su u stvari,veoma neodredjene po pitanju koji bi oblik trebalo da ima buduca nova jedinstvens drzava…,,
Ko god da si,a potpisujes se sa Cujte Srbi…druze,nikada mi nije bila jasna poenta tvog pisanja,potpuno si nezanimljiv,navodis neke stvari koje ne razumes,glumis nekig istoricara i filozofa…bas te ima cesto u kkmentarima i nijedan komentar koji si ostavio nije bio vezan za taj tekst.Ne vidim poentu tvog pisanja…Cujte Srbi,cuvajte se sebe je mali amanet koji nam je ostavio Arcibald Rajs…i ako treba da se cuvamo nekoga,onda si to ti!
Postovani ,,ZORO,,sve ono sto sam napisao na ovom portalu sa potpisom ,,Cujte Srbi,,su tekstovi koje je neko drugi napisao.Ja ih samo prepisujem.Razlog je jednostavan.To je samo moj mali bunt sto se zavrsetak i posledice Prvog scetskog rata ne uvazavaju i proucavaju na dostojanstven i strucan nacin, tim pre sto bi analiza ovog dogadjaja i dogadjaja posle ,dala odgovore za mnoge sadasnje prebleme.To je poenta.I na kraju,verujte mi da me ne doticu Vase uvrede,ja Vas u potpunosti razumem.Ajd,u zdravlje.
Ako si besposlen, onda zađi ispred opštine, odaberi nekoliko lokacija po gradu, pa cijeli dan izgovaraj citate.. “ Mnogo podsjećaš na onog nesretnog „Tita“ iz filma „Maršal“, „Psihotični pacijenti naglas izgovaraju društvene ludosti“
https://youtu.be/y_7PPoq0Lg4?t=2745
..ispred PWW i da protestuje.Cenu udvostrucili,a ,,prljavstina,, na sve strane.Her Ceger,predji u ilegalu,ne gine ti ,,Zeljkovac,,
Kome „mu“? Pocijepana ličnost, jbt, pa to je strašno.
..nije krava/Vo/vec pas.Jedini primer da pas koji laje i ujeda.
Sjajno je sve, kako da ne. Što ne napišete članak o grupici od 3-4 probisveta, „žestokih“ momaka, albanske nacionalnosti koji godinama terorišu mrian svet po kafanama i kafićima po Medveđi i okolini? Milicija ih privede i ne može im ništa jer se kriju iza Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina.
Ovaj komentar sam pokušao da predam još davnog 16. 11. 2018. Nisam uspeo jer je u tom periodu, komentarisanje na portalu zatvarano nakon 14 dana. Sada je komentarisanje starijih tekstova ponovo moguće, pa koristim priliku jer je ovaj moj komentar, iako neobjavljen, pomenut u jednom skorašnjem kafanskom razgovoru. (Pa gde bi drugde? ?) Zbog tog mog sagovornika (koga inače mnogo volim) ću taj neobjavljeni komentar predati u integralnom obliku. Nadam se samo da neće proći kao što prolaze pojedina saopštenja bez pečata. ?
~;~
Poštovana Emilija
Reče mi neko ovih dana da obratim pažnju na ovu tvoju kolumnu. Na to kako pišeš, i sve ostalo što ide uz to. I taj neko je bio apsolutno u pravu. Iskreno, ovo je jedna od najboljih „prvenac“ kolumni koje su ikada objavljene na ovom portalu. Ti definitivno umeš da pišeš i to je baš-baš očigledno! Pazi samo da dok rasteš kao novinar, negde usput ne zaboraviš tu svoju urođenu veštinu, kao što se to nekima desilo!
Sebi samoj si visoko podigla „lestvicu“ i zato s nestrpljenjem očekujem tvoju sledeću kolumnu. Šta u stvari pokušavam da ti kažem?
– Nemoj nikada mešati novinarstvo sa pisanjem kolumni! Jer kolumna i novinarstvo su dva potpuno različita sveta. Nebo i zemlja!
Jednom davno, već sam ovde objasnio šta je za mene dobra kolumna. Pa da se ne ponavljam… http://jugmedia.rs/zivot-ima-cenu/#comment-29658
Što se novinarstva tiče… Sve što je na tu temu trebalo reći i sve što o tome treba da znaš, već je rekao neko ko je za života pisao mnogo bolje nego što ćemo ti i ja ikada umeti. Zato zaboravi ako hoćeš sve napred rečeno, ali molim te, upamti njegove reči:
„Pošteni novinari postoje. Samo koštaju više.“