I MIHALO STANKOVIĆ KUCA PODIZAO SRPSKI MANČESTER A NJEGOVI POTOMCI DOŽIVELI STRAŠNU SUDBINU

Jedan sin streljan, drugome se izgubio trag

Leskovački tekstilni industrijalac Mihajlo Stanković Kuca i njegovi sinovi bili su deo velike industrijske porodice koja je doprinela munjevitom privrednom, ekonomskom i društvenom razvoju Leskovca između dva svetska rata. Zanat je savladao kod onih koji su udarili temelje tekstilne industrije još u 19.veku, a u veći biznis uključio se kada su druge tekstilne fabrike već uveliko radile. Ni on ni njegovi sinovi nisu dugo uživali u blagodetima koje im je pružalo bogatstvo. Jedan sin streljan je na poznatom stratištu kod Slavnika gde su pratizani streljali “državne neprijatelje”, dok se drugome izgubio svaki trag.

U nastavku pročitajte priču master istoričara Milan Ž. Trajković iz Leskovca.

Mihajlo Stanković, zvani Mika Kuca bio je leskovački trgovac i vlasnik tekstilne fabrike „Mika Stanković i sinovi“, poznata i kao Kucina fabrika, a posle Drugog rata kao “Resort”, koja se nalazila u ulici Devetačkoj broj 12, današnja ulica Njegoševa. Rođen je 1858. godine u Leskovcu. Bio je oženjen Vaskom Stanković, devojačko Popović. Mihajlo Mika Stanković sa svojom ženom Vaskom dugo nije imao dece, te je posinio Dragutina Tasića, da bi neku godinu potom dobili sina Blagoja Blaška. Mika Kuca poticao je iz siromašne porodice, pa je rano počeo da služi kod Antonija Popovića Tonke, trgovca i začetnika leskovačke tekstilne industrije. Kao pomoćnik u trgovačkoj radnji Mihajlo Mika Stanković je sa svojim gazdom često putovao po Bugarskoj. Tamo su prodavali užariju i drugu robu, a iz Bugarske donosili gajtan i šajak (vrsta grubog tekstila za izradu seoskog odela) i preprodavali po Balkanu.

Blagoje Stanković kranje desno

Antonije Popović umire 1896. godine, a za sobom ostavlja tri sina Mihaila, Milana i Petra, od kojih ga je u fabrici nasledio Milan. Gligorije Jovanović Gorča, koji je kao i Mihajlo Mika Stanković služio kod Antonija Popovića Tonke, sa naslednicima pokojnog Antonija Popovića 1904. godine otkupljuju mlin i gajtanaru Mike Jankovića u Grdelici i tu stvaraju fabriku vunenih tkanina, gajtana i pletiva „Jovanović, Popović i kompanija“ (Kasnije tekstilna industrija TIG p.n.). Gligorije Jovanović umire 1906. godine, a nasleđuje ga brat Lazar. Mihajlo Mika Stanković, zajedno sa Lazarom Jovanovićem i Gligorijem Kostićem Zagužancem, ulazi u partnerstvo i postaje član fabrike vunenih tkanina „Jovanović, Popović i kompanija“. U fabrici Mihajlo Mika Stanković Kuca ostaje sve do 1924. godine.

Mika Stanković 1928. godine u Leskovcu osniva fabriku vunenih tkanina „Mika Stanković i sinovi“, koja je dozvolu za rad dobila juna 1931. godine od strane Okružnog suda u Leskovcu. Osnivači fabrike bili su Mika Stanković i sinovi Dragutin i Blagoje Stanković iz Leskovca. Ova fabrika se oslanjala na domaću radnu snagu.

Ovako danas izgledaju ostaci Kucine fabrike

Mihajlo Mika Stanković umro je 4. 6. 1931. godine u 23 sati u Leskovcu u 73 – oj godini života. Poslednji dan života proveo je na poslu, u svojoj fabrici.

U toku svog života Mika Stanković bio je posebno osetljiv prema sirotinji i nikada nije propuštao priliku da preko ustanova ili pojedinačno pomogne kad god mu se neko obratio. Smrću Mihajla Mike Stankovića, tekstilna industrija izgubila je jednog od svojih retkih pionira.

Mikina žena Vaska je do konfiskacije imovine živela u ulici Devetačkoj broj 12, da bi posle konfiskacije imovine februara 1946. godine stanovala u ulici Ive Lole Ribara broj 14 (današnja Mlinska ulica). Vaska Stanković je umrla 16. septembra 1948. godine u Leskovcu.

Po Mikinoj smrti fabriku su preuzeli njegovi sinovi Dragutin i Blagoje. Pri kraju Drugog svetskog rata Blagoje Stanković Kuca bio je uhapšen od strane OZNE, vezali su ga, utovarili u kamion i sa drugim zatvorenicimi oterali u Slavnik i streljali. Po streljanju Blaška Kuce, fabrikom je upravljao njegov brat Dragutin, a direktor fabrike bio je Radomir Marković.

Fabrika „Mika Stanković i sinovi“ radila je do 8. februara 1946. godine kada je bila konfiskovana od strane Sreskog suda u Leskovcu. Potomci Mihajla Mike Stankovića su nakon konfiskovane imovine napustili Leskovac i otišli za Beograd gde im se gubi svaki trag.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

6 komentara

  • ..pokoj im duša,su jedni od 70.000 gradjana Srbije iz Srbije koje je likvidirala tz.OZNA kao napredne,obrazovane,prosperitetne …gradjane kso „navodnu“reakciju a sve zbog priviligija koje su dobili „lažni oslobodioci“
    Ta davna 1945g oa onda 1948g i na kraju 1953g.prestavlja početsk krsja propast Srbije u svakom pogledu.Došli su neki drugi ljudi,delili kuće na Dedinju,postajali gennersli(austrougarski)kaplari,direktori i političari.
    P.D.Ta istorija nam se ponavlja.Xašto?

    13
    2

  • Истина полако али сигурно излази на површину. На крају ће испасти да је више људи страдало по завршетку другог рата,него ли за време трајања истог.

    13
    4

    • Ali to je na zalost tacno.Jos zalosnije je sto nas vode potomci okorelih komunista,koji su na svim nivoima vlasti.Njihovi naslednici vode sve politicke partije i dan danas,sistem vladanja isti, ,,reko si nesto protiv velikog vodje,mars napolje,, .Severna Korea svuda,razum intelegencija i konstruktivna konverzacija nigde.Tako funkcionisu to ih odrzava.

  • Tako je. Živeo Treċi Rajh. Nemci su dobri, mi ne valjamo.

    6
    7

  • A što ove tekstove jednostavno ne nazovete: još jedan tekst o tome kako su zli komunisti zatrali sve srpsko. I svaki dan po jedan kao što već i radite.

    7
    4

  • ..nikada nije bilo komunizma i komunista.Da,bilo je u teoriji u Vašim i Marksovim knjigama.Sve to što su nazivali „komunizmom“ u Vašem SSSR-u i ostslim državama istočnog lagera,Kine i Kube,je daleko,daleko od Komubizma.To je bila prevara preživelih polupismenih,neobrazovanih….boraca,iz tz.komunističkih revolucijs.
    Ima još ali suština na Vaš odgovor je sledeća.
    Nisu te likvidacije vidjenijih,sposobnih,obrazovanih Srba iz Srbije posle drugog rata vršili „komunisti“ jer nisu ni postojali(tako su sebe samo nazivali)već su te likvidacije vršili pod oznakom OZNE isti oni koji su izgubili bitke na Ceru ili Kolubari.
    Posle tih likvidacija dobijali su činove,stanove,kuće…i političke pozicije.
    Do dana današnjeg.Samo sada su juniori na delu.A kod njih ideologija je samo za dnevo-političku upotrebu.

    6
    4

vaš komentar