Jedini gost u hotelu u Sijarinskoj Banji: Osećam se kao car Selasije i Tito

Posle više od 21 godine hotel „Gejzer“ u Sijarinskoj Banji koji se nalazi na 52 kilometara od Leskovca, danas ima samo jednog gosta, osamdesettrogodišnjeg Živojina Perovanovića iz Švajcarske koga je pandemija virusa korona zadesila baš u ovom lečilištu, na šta on gleda kao na blagoslov.

“Osećam se kao car Selasije i kao Tito, jer imam svog ličnog kuvara, lekara, sobaricu, najbolju sobu u hotelu … Svi oni sada na posao dolaze samo zbog mene. Moje carstvo je čitava Banja”, reči su kojima Živojin za juGmediu opisuje kako se oseća kao jedini gost u hotelu od 119 soba.

 

On je u ovu banju došao pre početka epidemije i imao u planu da se vrati svojoj porodici u Švajcarskoj, ali ga je zatvaranje granica sprečilo u tome.

Živojin Žika Perovanović rođen u opštini Medveđa selo Stubla, potiče iz novinarske porodice, bio je glavni i odgovorni urednik i direktor Jugoštampe (BIGZ), da bi 1968. godine otišao na zapad:  Tamo sam dobio jednu veliku  lopatu i počeo da radim, ali nikada se nisam pokajao, sve to dođe na svoje mesto.

Mogao je, kaže, da se snađe i otputuje do svog stana u Beogradu, a potom i sa sinom do Švajcarske, ali s obzirom na svoje godine, znao je šta ga tamo čeka.

“Ja imam toliko godina da bih mogao šest virusa da uzmem. Bolje što sam ostao ovde, tamo bih možda krepao odavno, a da sam otišao u Beograd bio bih kao zatvorenik, ne bih mogao ni da šetam. Ovde posle obroka šetam po terasi i hodnicima hotela, udišem svež vazduh, a osoblje me čuva kao cara, u stvari oni su prema meni bili i pre ovoga dobri, zato što je karakterisitka ovih ljudi ovde je da su dobri“, priča Perovanović tiho, kao da čita.

Društvo mu pravi osoblje hotela. Sa momcima iz obezbeđenja  igra karte, sa recepcionerima vodi razgovore, obilaze ga medicinske setre i direktor, kuvarice svako jutro pitaju šta želi da doručkuje i ruča, a večeru svake noći na terasi deli sa svojim novim prijateljima, golubovima.

“Dok ručam sa osobljem pričam , karte igram sa obezbeđenjem.  vreme teče, malo se rastretimo od samoće. Donose mi med, jabuke, pite, sok… Šta god da kažem kuvarice mi naprave a meni malo neprijatno, ali nekako je sve lepše, hrana je ukusnija kad samo za mene prave. Večeram sa golubovima, malo jedem, malo podelim sa njima i tačno znaju kada da dođu. Deci sam rekao da ne brinu, ako umrem saznaće, ali ja ovde neću da umrem jer živim kao car”, priča Žika s osmehom.

Nikada se, ističe, nije brinuo da će se u ovom hotelu zaraziti, a kada sluša vesti o epidemiološkoj situaciji u Srbiji, sve mu to deluje kao da je million kilometara daleko.

„Da nije bilo ove Banje ja bih odavno bio na onaj dole ili na onaj gore svet, ne znam gde se ide kad se umre“, kaže Živojin koji je već 20 godina redovni gost Sijarinske Banje.

“Brzo su preduzeli mere, ispraznili hotel, nisu dolazili novi gosti, zabranili su posete i nije mi nikada palo na pamet da ću se ovde zaraziti jer je sve lepo obezbeđeno. Kada slušam vesti imam osećaj kao da je ta korona million kilometara daleko. Ne osećam strah od virusa, uplašio sam se samo da mi ne poraste stomak jer samo jedem i ne radim ništa, fali mi samo šetnja i naravno deca”, priča nam naš sagovornik.

Ipak, priznaje da kada se dan završi a on praznim hodnicima ode do svoje sobe, sve nekako deluje sablasno i mračno, i da iako je sve njemu podređeno, nedostaju mu ljudi.

“Ružno je kada se nakašljem a ceo treći sprat zvoni , prazno. Ali, brzo će sve ovo proći, a ja ću biti tu da sačekam goste da se ponovo družimo”, poručuje Živojin.

Do tada, ostavljamo ga da sedi u svom miru i tišini u holu hotela, i da,  kako nam je rekao, zamišlja kako će biti kada se ljudi vrate i pridruže mu se za stolom i u šetnji.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

4 komentara

  • malo neverovatno da u hotelu svi rade i spremaju/kuvaju samo za jednog gosta iako kaze da je bio njihov gost dugo godina jer ne bi ostao na ulicu vec otisao kod sina

  • A sta je tu cudno LALO?

  • Ode li „Selasije“ kuċi?

  • Ja sam drzavljanin Italije, nažalost još živim u Rimu. Moja buduća supruga rodjena je upravo tamo. Sijarinska Banja je za mene najlepše mesto na svetu (i ja sam imao sreću jer sa roditeljima posetio sam 28 drzave od 1987 godine). Idem tamo od 2017 godine, mir i čist vazduh su uvek blago ali zbog ovog virusa više nego ikada Sijarinska Banja je pravo mesto za život. Nažalost moja devojka želela da se vrati iz Banje i u martu (bravo Zivojin, nažalost nisam ostao kao on) posle 6 dana i u avgustu posle 61 dana u Sijarinskoj Banji. Nažalost nisam ostao do septembra iako bi mogao. Mi idemo kod njene majke ali hotel je centar svega. Ja koliko volim Banju da sam kupio kucu tamo prošle godine i planiram uskoro da promenim prebivališta. Nedostaje mi koliko puno Sijarinsku Banju da čitam ovu tekstu bez prestanka. Obozavam Srbiju i Srpski narod ali samo mislite koliko je bilo strašno vratiti iz Srbije i biti bez slobode 52 dana sam kući u Rimu! Iduće godine će biti popis u Srbiji. Nadam se da ćemo imati i svadbu tamo sa devojkom, konačno. Naravno ljudi rekli mi su tokom nase poslednje posete ko je gospodin Zivojin ali nisam rekao „zdravo“ ili čestitao ga! Iskreno moram da to radim! Jedva čekam da se vratimo u Sijarinsku Banju, iskreno zelim da idem u svakom trenutku da budem slobodan iako odlučimo da idem sam. Hvala Jugmedia! Živela moja voljena Sijarinska Banja!

vaš komentar