Abidžit Rojčodri (66) iz Nju Delhija proslaviće i ovaj Božić u Nišu, u gradu u koji je došao 1970. godine samo na odredjeno vreme – da bi završio medicinu, a ostao sve do sada.

Roj, kako ga prijatelji i rodjaci zovu, postao je Nišlija zbog jedne Svetlane kojom se oženio i dobio sinove Robina i Nikolu.

Robin i Nikola su već odrasli ljudi, a sa suprugom se razišao posle skoro 25 godina braka, ali Niš nije napustio.

Rojčodri  kaže da je Niš grad u kojem voli da živi i u kojem želi da bude sahranjen.

„Ljudi su ovde srdačni, svi su me odlično prihvatili. Suze mi idu na oči kada god se setim da su 1992. godine u vreme nestašice, u samousluzi ostavljali hleb i mleko za mog sina koji je tada bio mali. Za sebe nisu imali, a za mene su čuvali„, priča Rojčodri na tečnom srpskom jeziku, ali sa prizvukom maternjeg bengalskog jezika.

Rojčodri se rado priseća minulih godina provedenih u Nišu sa porodicom i prijateljima.

„Sa suprugom i sinovima slavili smo sve pravoslavne praznike Badnje veče, Božić, Uskrs…Slavili smo i indijske praznike, pre svega „Dival“. On se slavi na jesen, kao pobeda svetla nad mrakom„.

Prema njegovim rečima, hindu praznik „Dival“ se slavi tako što se kuća okiti kao za doček Nove godine, sa puno svetla i sa obiljem indijske hrane.

„Indijska hrana se razlikuje od hrane u Srbiji pre svega po tome što se mnogo više koriste različiti začini poput kurkuma, kumina, čilija… Mi Indijci u šali kažemo da čili ne stavljamo samo u kolače„.

Od srpskih specijaliteta Rojčordi voli pre svega pasulj sa rebarcima i rado ga pripema kao i razne druge specijalite ali i ketering koji naziva „Namaste bre“.

„Namaste Indijci izgovaraju uz tradicionalni indijski pozdrav i znači „od srca“. Bre je naravno reč koja se u Nišu mnogo koristi u različitim prilikama„.
Potpuno se privikao na život u Srbiji, ali se jedino još plaši „zime i velikog snega“.

„Odlazim jednom godišnje u Nju Delhi, ali ne mogu da živim tamo iako imam veliku porodicu. U Indiji živi petoro, od šestoro mojih braće i sestara. Odvikao sam se od vrućine i gužve, a i vuče me da se vratim u Niš“, priča Rojčodri.

Nišlije poznaju Roja pre svega kao nekoga ko je dugo radio na poslovima uvoza proizvoda iz Indije u fabrici Katodnih cevi i Holdingu Elektronske industrije, a potom imao i svoj restoran.

„Elektronska je otišla u stečaj, a posao sa restoranom nije išao, tako da sada živim od penzije. Medjutim, imam nameru da pokrenem neki posao„,

Rojčodri je već decenijama jedini Indijac u Srbiji južno od Beograda.

Uprkos tome što je već decenijama u Nišu ima i dalje samo indijsko državljanstvo, ali se uskorop sprema da podnese zahtev i za dobijanje srpskog državljanstva.