TURISTIČKI POTENCIJALI VLADIČINOG HANA

Jedinstvena Jovačka jezera ostaće zauvek zaboravljena bez pomoći države Srbije

Poslednjih godina izgled Jovačkih  jezera menjaju invazivne biljne vrste koje prete da ona manja prerastu u zabarene površine.

Najveći turistički potencijal opstine Vladičin Han predstavljaju Jovačka jezera, u istoimenom selu, na oko 14 kilometara od grada, u pravcu Vranja.  Nastalo je usled klizišta pre 45 godina, kada je kliznom masom pregrađena Jovačka reka. Pored najvećeg – Jovačkočgpostoji još pet manjih, u rascepima klizne mase  – Žilovje, Rusimovo, Živkovo, Crkveno i Malo.

Ova biserna jezera su od 2014. godine stavljena su pod zaštitom Zavoda za zaštitu prirode iz Niša,kao Spomenik prirode.

„Deceniju unazad, Opština Vladičin Han radi na donošenju pravnih dokumenata sa ciljem da Jovačka jezera postanu prepoznatljiva turistička destinacija u kraju, ali i u Srbiji. Donet je plan detaljne regulacije Jovačkih jezera i na inicijativu lokalne samouprave proglašena su  Spomenikom prirode i stavljena  pod drugi i treći stepen zaštite Zavoda za zaštitu spomenika prirode Srbije iz Niša.“, kaže Srbijanka Božović, ispred Centra za kulturu, turizam i bibliotekarstvo u Vladičinom Hanu.

Pod zaštitom je ukupno 53 hektara na tom području, od čega pod režimom drugog stepena 36 hektara, a trećeg 17. Veoma su retka  po načinu nastanka, te su uvrštena i u Inventar geonasleđa Srbije, kao značajni hidrološki objekti nacionalnog nivoa vrednosti sa više urvinskih jezera i dva genetska podtipa. Specifična su i po raznovrsnosti biljnog i životinjskog sveta, sa zaštićenim vrstama. Kao što je već rečeno, nastala su erozijom tla, tokom više dana klizišta u selu, kada je sa lica zemlje  izbrisano 11 mahala,  a preživele  samo one sa suprotne obale reke.

Po samom nastanku i genotipu, spadaju u jedinstvena u Srbiji. 

Najveće, Jovačko jezero, dugačko je 1.500 metara, široko 200, dok dubina na pojedinim mestima premašuje 10 metara. Godinama je bilo često izletište mladih iz hanske i vranjske opštine. Poslednjih godina, kupača na Jovačkom jezeru više nema. Jedini koji su ostali na jezeru jesu ribolovci.

Okruženo je invazivnim biljnim vrstama koje za kratko vreme menjaju izgled prirode koja ga okružuje. Zbog toga se poslednjih godina smanjuje i vodena površina, pristup jezerima je otežan, pa postoji opasnost da tokom vremena manja u pređu u zabarene površine. Zbog toga i višedecenijskog nemara prema ovakvoj vrsti prirodnog bogatstva, po mnogo čemu specifičnom, u hanskoj opštini se nadaju će Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija imati više sluha za razvoj jednog takvog turističkog potencijala.

Prema rečima Božovićeve, Opština Vladičin Han je u protekle dve godine aplicirala pri ministarstvu sa projektom rekonstrukcije i adaptacije seoskih i pristupnih puteva, u cilju povezivanja jezera, ali on nije odobren. Od Stubla, sela gde se sa regionalnog puta Vladičin Han-Vranje, odvaja put ka Jovcu  postoji asfalt do jezera, ali nema i pristupnih puteva do jezera. Naredne godine će opet konkurisati i nadaju se da će ovoga puta dobiti deo potrebnih sredstava za njegovu realizaciju, kako ovaj biser prirode ne bi ostao zaboravljen. Vreme otkucava a, kako kaže naša sagovornica, na nama je da iskoristimo resurs koji nam je priroda dala.

„Jovačko jezero obilujerazličitim vrstama ribe, prema istraživanjima, sa ukupno 12. Ima šarana, soma, potočne mrene, zlatnog i srebrnog karaša, krkuše, klena…  Specifično je i po tome što su tu nastanjeni i dugonogi mrmoljak, strogo zaštićena vrsta, kao i barska kornjača. Na njemu je evidentirana 71 vrsta leptira. Obiluje i zaštićenim vrstama biljaka, poput plivajuće resine, vodene perunike, omana, crvenog noćurka, kalužđarke, čička, mešinke,“  objašnjava Božovićeva.

Ovaj deo netaknute prirode neko vreme je bio mesto okupljanja izviđača iz više mesta u Srbiji,  ali i inostranstva, u oragnizaciji  izviđača iz Vranja, u okviru Balkanskog skautskog centra. Predeo sa jezerima, ugašenim vulkanom – Oblikom  na samo  nekoliko kilometara od Jovca, u susednom selu, Belanovcu,  kao stvoren je za ljubitelje ekologije, ekstremnih sportova, pa i ne čudi što su par godina tu gostovali i skauti iz Francuske, Engleske i još nekih evropskih zemalja.

Prvih decenija od nastanka jezera, veliko, Jovačko je bilo omiljeno kupalište u kraju. Međutim, skoro svake godine bi odnelo po neku žrtvu, neiskusne plivače.  Iznad površine vode dugo su bili vidljivi ostaci kuća, pa je i to predstavljalo zamku za kupače.

Jovačka jezera, kako kažu nekadašnji meštani tog sela, nastala su iz „ranjene zemlje“. U noći između 17. I 18. februara 1977. Godine, usled klizišta koje je krenulo sa nekadašnjeg vulkana, Oblika, pod obroncima Kukavice, pomeranjem tla sa lica zemlje zbrisano je 11 male. „preživele“ su samo one sa suprotne obale Jovačke reke. U katastrofi koja je uništilča više od pola sela, ostalo je netaknuto samo seosko groblje, dok je čak i crkva stradala.  U nesreći je ipak bilo sreće – prošla je bez ljudskih žrtvava- Ukupno 58 porodica je ostalo bez krova nad glavom. Privremeno su smešteni u susednom selu, Stublu, gde se većina i trajno nastanila. Kuće im je podigla država, a naselje je dobilo ime po selu koje su zauvek napustili – Jovačko naselje.

Kako bi se sprečila nova erozija, najveći deo zemljišta zahvaćenog klizištem je pošumljen. Na jednom delu nekadšani PK „Delišes“ je podigao voćnjake, a ostatak je vraćen starim vlasnicima. Ni posle 45 godina život u tom delu sela se nije vratio, niti je izvesno da će se to dogoditi. Na drugoj obali Jovačke reke, opstaje još par mahala pošteđenih ove prirodne katastrofe, sa jedva desetak stanovnika.

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

1 Komentar
Najstarije
Najnovije Najviše glasova
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare
Nenad
15.10.2022. 09:20

Ja prvi put čujem o ovim jezerima. Pre dve godine dok je harala korona iznajmio sam auto u Unirentu i obiao celu južnu Srbiju i obišao sam sva mesta koja sam našao u turističkim vodičima Barem sam mislio da sam obišao, ova jeezera su mi promakla, moraću ponovo da se vratim