U Nišu i u drugim gradovina na jugu Srbije na svakoj raskrsnici možete videti decu koja prose ili rade na ulici. To su, uglavnom, romska deca. Diskriminacija, siromaštvo i nedostupnost podrške su svakako faktori koji utiču na to da romska populacija bude u posebnom u riziku.

U Zakonu o javnom redu i miru predviđene su i kazne za one koji „prosjačenjem ugrožavaju spokojstvo građana ili narušavaju javni red i mir“. Međutim, postavlja se pitanje šta je sa spokojstvom ove dece, zašto ih grad Niš tretira kao estetski problem, a ne kao decu kojoj, kao i svakoj drugoj, treba podrška da žive život bez nasilja i zanemarivanja.

Ova pojava nije karekateristična samo za Niš, već su i Leskovac i Vranje, najveći gradovi južno od Niša, prepuni dece prosjaka, i ne samo deca romske, već i srpske nacionalnosti.

 Grad Niš do skora nisu imali nikakvu vrstu usluge za decu uključenu u život i rad na ulici. Svratište koje je grad obećavao, otvoreno je i zatvoreno u roku od dve godine. Dnevni centar za decu u Nišu, u okviru Centra za devojke, koji je finansiran od strane evropske unije, a ne od grada, je za samo sedam meseci posetilo četrdesetoro dece iz istog naselja. To znači da je broj ove dece, pre svega romske, ogroman, a da o tome niko u lokalnim institucijama ne vodi evidenciju. I upravo ovaj podatak govori o nužnosti formiranja Dnevnog centra za decu ulice pri gradu, i to u svakoj opštini po jedan.

„Potreban je sistemski pristup rešavanju problema dečijeg prosjačenja. Neophodno je razumeti koren problema, omogućiti zaposlenje Romkinjama, posebno samohranim majkama, kao i bolje uslove života u romskim naseljima. Neophodno je olakšati ovoj deci i njihovim porodicama pristup osnovnim socijalnim i zdravstvenim uslugama, kao što je izdavanje zdravstvene knjižice ili upis dece  u vrtiće i u školu“, saopštila je Tatjana Nikolić iz Zeleno-levog fronta.

Neophodno je i da postoji zvanična evidencija, jer su ova deca uglavnom nevidljiva za sistem socijalne i zdravstvene zaštite i obrazovanja. Bez evidencije ne može se sistemski pristupiti rešavanju problema.

Ova deca su izložena nasilju, saobraćaju, zagađenju, vremenskim nepogodama, bolestima. Međutim, iako boravak na ulici utiče višestruko na njihovo zdravlje i bezbednost, ona u praksi često nemaju jasno priznat status žrtve u istoj meri u kojoj imaju deca žrtve nasilja ili zanemarivanja. Osim povremenih akcija „sklanjanja“ dece sa ulice, kada se u gradu dešava neki značajan događaj ili diplomatska poseta, grad ne radi ništa na poboljšanju njihovog položaja.

Zeleno-levi front se zalaže za promenu odnosa države i grada prema deci koja su uključena u život i rad na ulici i za sistemsko pružanje podrške ovoj deci.