VRANJE – Nekadašnji gigant na jugu Srbije „Yumco“, zbog koga se govorilo da su „Vranjanci kao Švajcarci“, u poslednjih desetak godina postao je simbol sindikalne borbe, a od nekadašnje kompanije ostalo je samo ime koje se i danas sa poštovanjem izgovara u svetu tekstilne industrije.Nekada je Yumco hranio 12 000 porodica, a Vranje bilo centar modne industrije ne samo u tadašnjoj Jugoslaviji nego i u Evropi, kažu da je bila stvar prestiža imati komad odeće koji je proizveden u ovoj fabrici.
Danas jedva nešto vise od hiljadu radnika štrajkuje mesecima u nadi da će im biti isplaćene zarade koje su u procesu restrukturiranja zaradili uglavnom šijući namenski program za vojsku i javna preduzeća.
Danas u polupraznim pogonima, na mašinama koje je pregazilo vreme rade ljudi za prosečno oko 13 000 dinara mesečno. Nisu primili osam zaostalih plata zbog čega su u štrajku od sredine januara.
Grad je spreman da pronađe strateškog partnera, a u igri je, kako je za juGmediu potvrdio gradonačelnik Zoran Antić, turska kompanija ali krajnji sud o svetu tome daće država koja je većinski vlasnik fabrike.
Kapacitete Jumka niko ne osporava jer je ova kompanija i dalje jedina fabrika u Srbiji i jedna od retkih na Balkanu koja se može pohvaliti zaokruženim procesom proizvodnje.
Radnici Jumka su oduvek imali jaku sindikalnu organizaciju, koja je uspevala povremeno da se izbori za smenu rukovodstva, po koju povišicu i bolje uslove rada. Situacija bi se neko vreme smirila a zatim bi usledio novi protesti, u kojima su radnici štrajkovali glađu, pretili samozapaljivanjem ….. o čemu svedoči i najsvežiji primer od sredine februara kada su štrajkači blokirali auto -put.
Predvodnica sindikalnih protesta je uglavnom Snežana Veličković, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, koja je u vise navrata organizovala najrazličitije vrste protesta a urbana legenda kaže da je smenila veliki broj rukovodioca, čim joj se zamere.
„Mene radnici poštuju i veruju mi, u tome je tajna, ja sam jedna od njih obična radnica koja zna šta su muke. Ovoga puta smo spremni da idemo do kraja od Yumca nećemo odustati“, kaže Veličkovićeva.
„Jumko“ je nastao davne 1960. godine, rešenjem o osnivanju narodnog odbora sreza predionice i tkačnice pamuka u izgradnji. Probna proizvodnje počinje 1964. a već naredne godine kreće se sa redovnom proizvodnjom. Društveno preduzeće „Jumko“ 1995. godine transformiše se u holding kompaniju Pamučni kombinat. Od juna 1999. kompanija postaje akcionarsko društvo, koje je od 2009. godine u procesu restrukturiranja.
(Kraj)iva
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Žao mi je kad jedan gigant završava ovako. Moliću da mi ne lupate minuse za komentar, ali stoji ona Božja i narodna: Ne kradi tudju sreću. Kasnih pedesetih prošlog veka legendarni direktor tekstilne ind. Zele Veljković Leskovac pok.Cmba kupio mašine za pamučnu predju za čarape.Bez dinara nadoknade Zeletu, po naredjenju komunističke partije mašine su utovarene i odvežene za Vranje i tako je od male zanatske radionice nastao PKV koji je kasnije izrastao u Jumko.
Ratko potpuno si u pravu. Šta je pre tamo imalo u Kraljevini. Vranje je na grbači Leskovca od kasabe pretvoreno u kvazi industrijski centar. Al selo je selo. Eto im ga sad i Yumko i Simpo pa nek se slikaju. Sramota je što sve to poreski obveznici plaćaju iz svog džepa.
Ljudi, nemoj Vranje da mi dirate.
Ko Boga Vas molim. 🙁