Има „тамо нека“ држава, у којој војни дезертер је министар војске, плагијатор, уместо у  мардељ, министар полиције, у којој је „доктор смрт” министар здравства, мајстор керамичар начелник службе безбедности, a дугогодишњи читач водомера заменик министра; у којој је на снази циркус од демократије тз. колонијална демократија, због које мора највише да волиш Немце и Бугаре, тако глагоља њихов Вођа, у народу познат као Прворођени Лажов, а међу својим плаћеним трбухозборцима, главатоћелавим апологетама  и следбеницима  као Јунак из Фекетићa, без обзира што су ти исти Немци пострељали, а Бугари обесили или заклали  милионе цивилног становништа (жене, децу, ученике) наречене државе, у оба светска рата.

Е, сад: ако вам се све ово чини донекле познато, крива је ваша покварена машта, срам вас и стид било.

Наравно, да је лако писати о „некој тамо“ далекој држави, чији поданици „трљају главу“ са својим Вођом, али како је у нашој мајчици Србији? Шта о њој да мислимо?  Шта мислим о Србији, није да се напише. Било би грађански непристојно, а ја поштујем културу.

Али, ово могу.

Дакле, нити је Србија пристојна земља, нити је Србија озбиљна држава, нити је Србија правна држава, нити је у Србији на снази владавина права, нити се у њој, Србији, поштују људска права; Србија је земља где не постоје политичке слободе; Србија, то  је гротескно хипертрофирани карикатурарни провизоријум на Балкану; Србија је земља која је постала гробље снова и где је све паметно, талентовано, мудро, школовано, здраво и способно отишло из ње; данашња Србија је Шешељево чедо, Он је креатор данашње власти која влада по Шешељевом  Старом завету, где је основно правило- напредњачки „Оче наш“: „Буди наш, па ради шта знаш; само јаши, ми смо наши“; Србија је земља на чијем челу је најближи Шешељев сарадник, шегрт и ученик – Шехерезада, идивидуа која себе сматра председником, а која  сваке ноћи прича, неписменом и приглупом народу- бајке.

А, народ зинуо, поред телевизора, к’o  клен у ладну воду и све верује лажову. Ако. И, треба! Зато, јер је Србија „оно што већ одавно јесте – брод лудака.“

На другој страни, у опозицији, дошло неко чудно време, тотални мук и хрк, потпуна незаинтересованост за Вучићевим безобразлуком и простачком беспризорношћу, као и ни на чему заснованом нарцизму.

Да се разумемо, ако ћемо поштено, ни предходне власти(жути лопови), а и пре њих (банда црвена) нису биле ништа боље, ако не и  горе. Зато је на сцени српског дилетантског политичког позоришта однос опозиције и власти сведен на – куку и леле!

Због тога Вучић може, сасвим искрено и непогрешиво, да каже: Нисам ја себе бирао за председника, Србадијо, него ви?! Што је сасвим тачно.(Имам неко предсказање, ма какво бре предсказање, сигуран сам и не живим у заблуди, да ни било која наредна власт у Србији неће бити ич боље: „Сви су такви. И зато смо овакви. Знам ја нас, јебо ти нас.“) .

Свестан потпуне бескорисности написаног, никако да докучим, следеће: Знам да се људи рађају са разним деформитетима, али да се рађају без мозга, и да су, као такви, напредни део српског друштва, е то до сада нисам ни видео ни чуо. Што само по себи, и није тако лоше јер онда, за такву гомилу јебених ретарда, не важи изрека: „Јебање у здрав мозак“!

Ништа зато, „нисмо ми ни народ ни земља за пуну демократију, ми смо и даље друштво које следи вођу, оног којег повремено, као на сеоским вашарима или скупштинама, пропитују.“ Мути Ангела, такој и така, али када Вучића увати братко Борисов – он га из гаће истриса.

Већ сам више пута напоменуо да је његова светост, српски патријах Иринеј, у праву када каже:  „Бог нам је довео Вучића“, при томе не мислећи на радост и весеље пучанства, већ да нас Србе казни: „Због њиховог грдног сагрешења.“

Ако се питате: Шта ја То имам против Вучића? Мој одговор је: „Ништа ефикасно!“ што би рекли клинци.  Чак напротив, ја поштујем  Вучића,  без обзира што никада нисам делио његове светоназоре, увек сам био на другој страни: деведесетих сам био далеко од његовог радикалског шињела, он је тада заступао – шовинистичке и ратнохушкачке вредности  – којих се је касније одрекао, као последња морална протува – ради доласка на власти.

Ни садашње вредности не делим са Вучићем јер су различите од мојих. Али, оно што му се мора признати, и због чега имам искрено поштовање према њему, је: ко би „брже, јаче и боље“, немачки прецизније и бугарски подмуклије, од њега, Прворођеног Лажова и Јунака из Фекетића, увалио Србију у ово бездно?; ко има, од Ацо Србине, веће „способности“ у покретању криза, које информерски одушевљавају грађанке и грађане, а оптерећују и нагризају земљу Србију, терајући је у несрећу, сиромаштво у беду,  тај влажни сан многих мушкиња, али и женскиња, који би да запевају: „Ала волем кад наступи криза, све поскупи – појефтини пизда!?“

Леп дан, и свако добро. Ма где били. „Ако вам је добро онда ништа“

Вјачеслав  Нешић,  представник авети прошлости, шљама, издајника, нерадника, идиота, НАТО, НВО и Сорошевих плаћеника, као  и шибицара Србије.