VRANJE – Neprobojni bedemi od plastičnih flaša, prepreke od oborenih stabala i na bilion lelujavih plastičnih kesa – slika je danas toka Južne Morave u vranjskom kraju.
Stravične prizore na najdužoj srpskoj reci kamerom su zabeležili članovi kluba „Extrim“ iz Vranja i pretočili u trinaestominutni film „Tužna Morava2“, dve godine posle prvog dokumentarca „Tužna Morava“, koji je zapanjio javnost.
„Snimci su ponovo zastrašujući. Napravljeni su na istom delu reke –od Zlatokopa do Vranjske Banje“, ocenjuje Srba Pešić, član ovog kluba i idejni tvorac filmova u zagađenoj Južnoj Moravi.
Snimci „Tužne Morave 2“ sa podnaslovom – Stara se majka ne laže, napravljeni su iz čamca MUP-a Srbije, a turobnoj i tegobnoj plovidbi kroz otpad prisustvovala je i Nela Cvetković, članica Veća grada Vranja, zadužena za ekologiju.
Pre dve godine „Ikstrim“ je osmominutnim filmom „Tužna Morava“ alarmirao javnost i nadležena državna ministarstva i institucije, pa je ta deonica reke očišćena. To je, čini se, bilo i jedino čišćenje jer se otpad u međuvremenu nagomilao, zbog čega su scene iz drugog gotovo identične sa scenama iz prvog dokumentarca vranjskih entuzijasta.
„Nadležne u Srbiji, ali i njene stanovnike očigledno stalno treba podsećati da priroda ne oprašta sistematsko uništavanje i da ćemo se jednoga dana gorko kajati… Valjda će nam dragi Bog oprostiti“, zaključuje Srba Pešić.
(Kraj)mil
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
ЗАШТО ли вам је Бог дао реку кад је нисте достојни!
Oj, Moravo zelena dolamo 🙁
„Pre dve godine … film „Tužna Morava“ alarmirao javnost i nadležena državna ministarstva i institucije, pa je ta deonica reke očišćena.“
Нажалост, вест у наставку погрешно усмерава пажњу јавности на последице уместо на праве узроке и одговорне:
„To je, čini se, bilo i jedino čišćenje jer se otpad u međuvremenu nagomilao, zbog čega su scene iz drugog gotovo identične sa scenama iz prvog dokumentarca vranjskih entuzijasta.“
За паметне и савесне људе и уређене системе и једна оваква катастрофа је сувишна.
Није поента у броју акција чишћења (сваке године их има све више и све више људи добровољно у њима учествује, а земља је све прљавија). Решење је у доследној превенцији и ригорозној казненој политици према „загађивачима“ свих врста. Зато већ годинама редовно плаћамо разноврсне и све бројније инспекције и полиције, за чије су одабране чланове отворена нова, атрактивна буџетска радна места.
Зато би прави наставак реченице о чишћењу требало да гласи:
За две године од како је еколошка катастрофа на Морави санирана, надлежне институције, од министарстава до свих, еколошких, санитарних, комуналних и других полиција инспекција и служби, постигле су следеће резултате:
„Тужна Морава – други део.
Филм данас више не указује на стање Јужне Мораве, већ колико су јалове „надлежне“ институције овог система и како су у протекле две године радиле свој посао и колико га они којима је посао поверен и даље заслужују.
Овакви резултати двогодишњих буџетских инвестиција у плате, службене аутомобиле, нове униформе, мобилне и друге принадлежности, од разних министара до последњег у низу инспектора и полицајаца на терену, сада кроз Моравску драму говоре да нам такви више не требају када је стање са њима исто, ако не и горе него без њих.
У Србији је изгледа потпуно нормално да се ђубре само од себе акумулира. Зато и за ову катастрофу нико неће поднети оставку, нико неће добити отказ и нико неће бити кажњен.
Сви су савесно и беспрекорно радили свој део посла.
Нажалост, Морава је остала негде између, као ничија одговорност.
Сада је последњи тренутак да је одбранимо од нас самих док није касно.
Морава је Аорта Србије!