Кад мозак проври

Дошла нека чудна времена. Xоћеш да хвалиш, а не знаш да ли смеш, и то не због себе, већ због оног кога хвалиш. Да му не нанесеш зло. У Реторици, постоји систем да ако немаш став, онда га измисли да би, као бајаги, могао да развијеш дебату и расправу. Сада, када је границу Србије померио од:  Карлобаг, Огулин, Карловац, Вировитице, на: Врање, Лесковац, Доње Љуби, Ниш, наш Месија, исписујући најсрамније странице у нововековној историји Србије, кренуо је на проналажење и раскринкавање, измишљене „вишеслојне  агентуре“ у редовима опозиције, али и владика и монаха СПЦ ”агентурно повезаних” у епархији Рашко-Призренској са централом у манастиру Високи Дечани.

А на челу те ”опасне агентурне групе” је нико други до митрополит Амфилохије, епископ г.Теодосије и дечански игуман – отац Сава, и да је та ”агентурна мрежа део других агентурних мрежа” које раде за независно Косово. Онда хајку наставе, са: бла, бла, бла, и осталим неопеваним вербалним излучевинама, непатвореном мржњом, мрсомуђењем, поганлуком и пасјануком – људски испљувци, фукаре и менталне наказе – Цареве најближе подивљале пудлице и подгузне муве!

Сачекао сам ових дана да саслушам и прочитам све квалификације које су представници београдског режима лично изговорили и написали о високодостојницима СПЦ.  Не памтим такву медијску хајку на саму Српску Цркву – сада када је њена одговорност за опстанак Србије огромна, судбоносна – од стране злогласних  сотониних и рогоњиних синова и кћери!

Нека им Бог буде у помоћи, знају шта раде

Е, То је Та измишљена дебата­?! А, где је онда тај толико хваљен и тражен „унутрашњи договор“, и са ким ако не са СПЦ, као националном  институцијом од највећег поверења грађана Србије!? Нема га! Сви они који не мисле као Месија, који се не слажу са његовом политиком, и имају различите погледе на многа питања стављени су у исти кош и етикетирани на најгори начин. Јер свако, ко не мисли као Цар, проглашаван је за државног непријатеља, и нико није постао имун од прогона доконе „чаршије“ која увек верује вођи, тоталитаризму и диктатури.

Рећи и написати да сте против власти и Цара у Србији данас захтева неку дозу грађанске храбрости и куражи, скоро као седамдесетих рећи да сте против СКЈ и Јосипа Броза

Полако нестају слободе мишљења и говора. Е, онда су почели да стижу телеграми, писма, поруке подршке, Цару и његовим истомишљеницима. Cтари и опробани рецепт комунистичке и Слобине диктатуре. Упрегло се све то шуто и рогато, кусо и репато у синопис овог новог „догађања народа“, па су кренула „писма подршке“ Цару и његовој политици, али „писма подршке“ у којима су нескривени изливи мржње према сваком ко другојачије мисли и са патетичним рецитацијама о угроженом српству, а чији је једини спаситељ, Он. Јер, ко друкчије каже, клевеће и лаже – осетиће нашу песницу.

Све то глуматање, сву ту синфонију зла оберучке су прихватили, са неподношљивом лакоћом прихватања –  туђег мишљења – градоначелници у Србији и на Косову, као и остали „чланови позоришног ансамбла“:  полтрони, мизерије и дупеувлакачи. Само се питам: како се не гаде сами себе? Једног дана ће их рођена деца пљувати, јер ће бити обележени као издајници. Не дај Боже да буде онако како своједобно записа Станислав Винавер: „Један Србин – једна политичка партија, два Србина – две политичке партије, три Србина – пет политичких партија, четири Србина – светски рат.“

Међутим, иде, играју коло,  Мара и сватови. Иде луда Наста. И мечка Божана путује. А, Рогоња не мирује, не држи га место – чека својих пет минута. Немој после нисмо знали, као они што су они у не тако давној прошлости изазивали катаклизме па се после на судовима клели и плачући уверевали да нису знали. Тако ће и наши бити плачипичке када дође ред на њих. Ово није позив нити претња било коме, ово је само подсећање.

Aли, o свему овоме  пишу и све престоничке новине, па не бих да додајем, нити да Југмедију доводим у незгодну ситуацију. Читајте сами.

Него да се  вратим на почетак текста, и објасним шта сам то хтео да разастрем пред лесковачким грађанством?

Кога то хоћу да похвалим, али ме страх? Да не нанесем зло? Па, ево. Нигде, ни у једним новинама не прочитах, нигде  не чух, птичица ми не дојави, да је наш, лесковачки, Лордмер: алапачарио, карао, опањкавао, извређао, нагрдио, изгрдио, претио, било шта лоше рекао:  опозиционим првацима, монасима, владикама, митрополиту, не дај Боже, патријарху Иринеју или самој СПЦ, због њихових ставова у вези косовског проблема. Нигде, ни на једном месту.

Ово ми је ужасно важно и много ми значи, као човеку, као Лесковчанину, што се, наш градоначелник, није сврстао уз све те але и вране, у полтронски башибозук и олош. Мора да је,својим истанчаним искуством дугогодишњег политичара, а и добрим породичним васпитањем, схватио и проценио да ће ћар од кампање јебати вајду и да  свака реч лети на образ онога ко је изговара. И ту остаје! За историју и сведочанство! Код лесковачког Лордмера „ разум грми у свом гневу“. Сигуран сам да је питао „тамо где треба“: „Шефе, да ли ти је добро? Ово се не ради при здравој памети.“  Градоначелнику свака част, моје уважавање и наклон.

Овде стајем, и настављам у суботу. Више ни онако не би стало у ваше главе.

Какво је окружење ја сам, фала богу, добро. Вама желим леп дан, и свако добро. Ма где били.

Вјачеслав Нешић

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar