Ne obuci crno odelo što sjaji, sa ispeglanim ivicama prst da posečeš na njima, mislićeš samo divi li mu se tvoj sagovornik, zna li koliko je skupo, tražićeš pogled na svom raskošu, a nećeš videti ima li svetla, tuge, muke u njegovim očima.

Ne prođi selom besnim kolima uz zvuk sirene dižući prašinu, kreni peške ako nisi zaboravio hodati, srešćeš nekog željnog razgovora, nekog ko zaista voli da čuje kako si. Srešćeš školskog druga sa žuljevitim rukama od koga si prepisivao lektiru i zadatke iz matematike, pogrbljenu strinu koja ti po mećavi u ponoć donosila pomorandžu kada si goreo od vatre.

Ne žuri da ispričaš šta si pio na aerodromu u Marseju, kakvi su toaleti u hotelima u Firenci, i da se zgranjavaš što ti mesna zajednica nije poravnala put do kuće pored koga si kao putokaz već ostavio plastičnu ambalažu i kese.

Ne mudruj, ne prosipaj pamet, ne zaboravi da si najvažnije životno baš ovde učio od seljaka i muke, ljudi su željni obične priče o trulom plotu, kaljavom drumu, o bagremaru. Ne reci da si zaboravio šta je srp, razboj, povesmo. Svrati u voćnjak zbog koga ne razgovaraš sa sestrom, u njemu nema bleštavila kao u trgovinskim centrima, ali ima dušu, ima tragova tvoga detinjstva, a ako ti se oko orosi ima nade za tebe.

Ali pre svega odi, tamo su grobovi onih koji su od usta odvajali da bi ti uspeo, možda im godinama niko sveću nije zapalio.

Milko Stojković rođen 1959. godine u Preslapu kod Crne Trave. Živi u Smederevskoj Palanaci. Piše aforizme, anegdote, kratke priče i poeziju. Dobio više nagrada za aforizme. Objavio sledeće knjige: Uterivanje demokratije (1995), Ja o tebi jao meni (1997), Mastilo i cigla (2001), Zavičajna uzglavka (2001), Guraj Sizife, guraj (2002), Ljuljajući bezobrazluk (2015), Misli na razdeljak (2017), Brazda (2019)…

Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirala opština Vlasotince. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.