Briga o osobi koja živi sa shizofrenijom predstavlja važnu i plemenitu ulogu, ali istovremeno može biti i veliki izvor stresa. Negovatelji, bilo da su to roditelji, partneri, deca ili drugi članovi porodice, često se suočavaju sa brojnim izazovima koji mogu ostaviti posledice na njihovo fizičko i mentalno zdravlje.

Nega osobe sa shizofrenijom najčešće je dugotrajan proces koji zahteva strpljenje, razumevanje i kontinuiranu podršku. Tokom vremena, emocionalni teret može postati sve veći, naročito kada se čini da se stanje voljene osobe pogoršava uprkos uloženom trudu. Osećaj bespomoćnosti i uverenje da ste sami odgovorni za dobrobit bliske osobe dodatno povećavaju nivo stresa.

Kako prepoznati stres kod negovatelja?

Stres se ne javlja uvek naglo. Često se razvija postepeno, a njegovi simptomi mogu ostati neprimećeni sve dok ne počnu ozbiljno da utiču na svakodnevni život.

Najčešći znaci stresa kod negovatelja uključuju:

• osećaj anksioznosti, zabrinutosti ili napetosti,
• depresivno raspoloženje i gubitak motivacije,
• razdražljivost i pojačane emocionalne reakcije,
• osećaj iscrpljenosti i hroničnog umora,
• poteškoće sa uspavljivanjem ili loš kvalitet sna,
• probleme sa koncentracijom i donošenjem odluka,
• pojavu novih zdravstvenih tegoba ili pogoršanje postojećih.

Kod nekih osoba stres se može ispoljiti i kroz promene životnih navika. Povećana konzumacija alkohola ili cigareta, prejedanje, povlačenje iz društvenih aktivnosti, zanemarivanje sopstvenih potreba i odustajanje od hobija i rekreacije mogu biti upozoravajući znaci da je opterećenje postalo preveliko.

Sagorevanje negovatelja kao ozbiljna posledica dugotrajnog stresa

Ukoliko se stres ne prepozna i ne rešava na vreme, može dovesti do takozvanog sagorevanja negovatelja (caregiver burnout). Reč je o stanju emocionalne, mentalne i fizičke iscrpljenosti koje nastaje kada osoba duži vremenski period brine o drugome, zanemarujući sopstvene potrebe.

Sagorevanje može dovesti do osećaja beznadežnosti, gubitka energije, povlačenja iz socijalnih kontakata, ali i do narušavanja odnosa sa članovima porodice i prijateljima. Važno je naglasiti da posledice ne trpi samo negovatelj – kada je osoba koja pruža podršku iscrpljena, teže je pružiti adekvatnu pomoć i voljenoj osobi koja se leči od shizofrenije.

Briga o sebi nije sebičnost

Negovatelji često stavljaju potrebe drugih ispred svojih, verujući da nemaju pravo na odmor ili predah. Međutim, briga o sopstvenom zdravlju nije znak sebičnosti, već neophodan uslov da biste dugoročno mogli da budete podrška nekome ko se suočava sa ozbiljnim mentalnim poremećajem.

Razgovor sa stručnjakom, uključivanje drugih članova porodice u brigu, odvajanje vremena za odmor i aktivnosti koje prijaju, kao i povezivanje sa grupama podrške mogu značajno pomoći u smanjenju stresa.

Zapamtite da ne morate sve da nosite sami. Traženje pomoći nije znak slabosti, već važan korak ka očuvanju sopstvenog zdravlja i kvalitetnijoj podršci osobi do koje vam je stalo. Preuzmite Iskrenu knjigu besplatno ovde i saznajte kako da se izborite sa stresom usled negovanja osobe sa shizofrenijom.