KAKO ĆE SVET IZGLEDATI 2023?

Bogate zemlje u predstojećim godinama će razmišljati samo kako da zaštite sebe, dok će siromašni krajevi biti još više gurnuti u bedu i nemaštinu.

Jedan od vodećih američkih političkih analitičara Jan Bremer, nedavno je objavio zaniljivu analizu – kako će svet izgledati 2023. godine, kada se u obzir uzmu sva aktuelna tumbanja – od rata u Ukrajini preko tenzija oko Tajvana do moguće recesije u SAD.

Bremerov ključni stav je da do rata između SAD i Kine neće doći, jer ove dve sile povezuje čvrsta ekonomska međuzavisnost, te da ni jedna ni druga zemlja ne žele da izazivaju poremećaj ondosa, koji ne bi doneo ništa dobro ni jednoj od njih. On smatra da će izvesnih tenzija biti, ali da one neće eskalirati.

Rat s Kinom bi uništio Ameriku ekonomski

„Mnogi smatraju da će sledeći sukob supersila suprotstaviti Ameriku Kini. Ali, globalnog hladnog rata između dve zemlje nema i neće ga ni biti.

Razlog je jednostavan – njihova međuzavisnost u 21. veku. Istina je da nema dovoljno poverenja između Vašingtona i Pekinga, ali u američkoj vladi ostaje konsenzus da je zemlji još uvek potrebna Kina da bi uspela. Najbliži saveznici Amerike u Evropi, Aziji i Americi ne žele apsolutno nikakav sukob ovih velikih sila. Trgovina sa Kinom je previše važna za njihovu budućnost. Opasno destabilizovana Kina stvorila bi obostrano ekonomsko uništenje.

Kina ostaje najveći američki trgovinski partner, njen najveći uvoznik robe i treće najveće izvozno tržište. Amerika ostaje najveći kineski trgovinski partner i njeno najveće izvozno tržište. I Si Đinpingzna da monopol Komunističke partije na domaću političku moć zavisi od nastavka ispunjavanja očekivanja kineskog naroda.

Da bi životni standard nastavio da raste, Peking treba da održi snažne komercijalne odnose sa EU, Amerikom i Japanom, koji zajedno kupuju skoro 40 odsto kineskog izvoza“, objasnio je Bremer u svojoj analizi objavljenoj u Ekonomistu.

I dok međuzavisnost SAD i Kine obezbeđuje spokojniju budućnost ovih zemalja, smatra Bremer, neke druge velike zemlje nalaze se na udaru i potencijalno su u vrlo nestabilnoj ekonomskoj i političkoj situaciji.

Siromašne zemlje će potonuti još dublje

„Mnoge siromašne zemlje na jugu su najranjivije na svetska politička i ekonomska previranja. Među njima je i Indija, za koju projekcije govore da će do sledeće godine biti najnaseljenija zemlja na svetu. Takve zemlje lutaju i mogu postati izvor miliona migranata i izbeglica tokom naredne decenije. To će zauzvrat pogoršati globalna previranja. Prekinuti lanci snabdevanja, rastuće kamatne stope i rastuća inflacija, u kombinaciji sa padom rasta i manjim brojem bankarskih doznaka, stvaraju uslove za dužničku krizu u zemljama u razvoju tokom ove decenije.

Ovo će se desiti uprkos činjenici da su poslednjih decenija prekogranični tokovi ideja, informacija, ljudi, novca, dobara i usluga naglo smanjili jaz između bogatih i siromašnih zemalja i stvorili prvu globalnu srednju klasu (definisanu kao `one sa prihodima`).

Pandemijasnosi deo krivice za to. Ona je gurnula već zadužene siromašne zemlje na opasnu teritoriju. Svetska banka je upozorila da je 58 odsto najsiromašnijih zemalja sveta `u dugovima ili u velikom riziku od toga`. Sledeće će biti zemlje sa srednjim prihodima. Ruski rat u Ukrajini dodao je nestabilnost cena i nestašicu hrane i goriva. S obzirom na veliku verovatnoću da će nestabilna pat pozicija u Ukrajini trajati godinama i podstaći dalju neizvesnost, taj problem će povećati jaz između zapada i juga tokom većeg dela sledeće decenije. Amerika i Evropa insistiraju da su ekonomski pritisci koje je rat dodao na siromašne zemlje rezultat kolonijalne agresije Rusije.

Zemlje na globalnom jugu vide licemerje Zapada. Oni veruju da je gnev Amerike i Evrope rezervisan za zločine počinjene nad belim ljudima i za nevolju belih izbeglica. Za ostalo? Ne toliko“, zaključuje Bremer, koji smatra da će bogate zemlje u predstojećim godinama razmišljati samo kako da zaštite sebe, dok će siromašni krajevi biti još više gurnuti u bedu i nemaštinu.

„Bogatije zemlje će odgovoriti na ove krize u narednim godinama koracima koji su osmišljeni uglavnom da zaštite same sebe, što je pristup koliko predvidljiv, toliko i kratkovid. Visoka inflacija i strah od recesije u Americi i Evropi smanjiće već ograničene političke apetite za skupim ulaganjima u upravljanje vanrednim situacijama i restrukturiranje duga u drugim regionima.

Zabrinutost zbog stalnih pretnji iz Rusije dodatno će odvratiti zapadne lidere od postojećih sukoba i kriza u Avganistanu, Jemenu i drugde. Planovi za ograničavanje klimatskih šteta će se fokusirati na katastrofe i dislocirane ljude kod kuće. Institucije predvođene Zapadom, kao što je MMF, moraće da donesu teške odluke o tome gde da ulože resurse koji postaju sve oskudniji zbog sve većeg broja lokalnih vanrednih situacija. Kao odgovor, siromašne zemlje će ili naći načina da deluju kao blok unutar međunarodnih institucija i zahtevaju više pomoći za sebe, ili će pokvariti konsenzus, stvarajući uslove za veću ekonomsku i političku nestabilnost unutar svojih granica, više nasilja i više prisilnih migracija.“

Indija u velikom riziku

Bremer u ovakvom scenariju vidi Indiju kao predvodnika siromašnih nacija, koja je trenutno najbliža Sjedinjenim državam bego što je ikada bila u istoriji.

„U ovom nestabilnom okruženju, Indija će se pojaviti kao lider globalnog juga. Trenutno je u savezu sa američkim naporima da obuzda rastući uticaj Kine, ali postoji previše komercijalnih mogućnosti koje će imati od Kine i Rusije da bismo ih ignorisali. A kada je reč o trgovini, tehnologiji i klimatskim promenama, iskustva Indije snažno doživljavaju spor rast kada se uporede sa svetom u razvoju.

Zato će biti zanimljivo videti kako će vlada Narendre Modija, u narednim godinama, odgovoriti na sve teže ekonomske izazove sa kojima će se njegova zemlja suočiti, piše Mondo.

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

0 Komentara
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare