LESKOVAC – Povrtarska proizvodnja u Jablaničkom okrugu  je u naglom usponu naročito pod površinama u zaštićenom prostoru (plastenička proizvodnja). Površine koje su prošle godine bile oko 1800 ha ove godine su povećane za 10%, a proizvodnja paradajza je povećana 30%.  Prošlogodišnja cena je bila oko 50 dinara.

Krajem juna meseca cena paradajza na leskovačkoj kvantaškoj pijaci je bila 60 dinara. Sa povećanjem temperature u plastenicima u Jablaničkom okrugu paradajz je počeo naglo da zrije,  veće količine su ponuđene na pijaci i cena proizvoda je pala na 20-25 dinara.

Leskovački informativni portali su ovu vest objavili 06. jula i  javnost o trenutnoj ceni paradajza. Počinje lavina natpisa o bacanju paradajza i gubicima leskovačkih povrtara. Štampani mediji i internet mediji u Srbiji počinju da više izveštavaju o trenutnoj ceni paradajza.

Google kao pretraživač indeksira stranice  i stavlja ih na prvo mesto. Kucanjem reči „paradajz“ i „cena“ dolazimo do rezultata pretrage. Sve informacije koje se objave preko interneta su globalne, jedan od primera je i kampanja vazana za veliki pad cene paradajza. 

Bugarska i Grčka  preko svojih uvoznika koriste trenutnu nisku cenu i počinje izvoz paradajza za Bugarsku, Grčku i Bosnu i Hercegovinu. Polako se smanjuju viškovi paradajza na kvantaškoj pijaci i cena paradajza postepeno počinje da raste. Trenutno se paradajz izvozi za 50-60 dinara po kilogramu.

Ovo je tipičan primer kako internet mediji mogu da utiču na kretanje ponude i tražnje određenih proizvoda.  Jedno je sigurno, imali smo sreće da su zemlje u okruženju  i njihova tržišta bila zainteresovana za uvoz ovog proizvoda.

Naši poljoprivrednici su dovoljno sposobni i edukovani da proizvode najkvalitetnije poljoprivredne proizvode. Jedna od mana je što poljoprivredni proizvođači stihijski sade određene proizvode bez ispitivanja tržišta, što je velika greška jer mogu zapasti u problem sa prodajom kao što je ovde bio slučaj.

Ne postoji nikakav marketinški plan, udruživanje je na niskom nivou, ne postoji dogovor o zajedničkom nastupu na tržištu. Srpski poljoprivrednici jednostavno ne prate trendove u marketingu i promociji proizvoda preko interneta. Google pretraživač je mesto gde se sve relevantne informacije nalaze.

Pretraživajući Google uvideo sam da ne postoji nikakav sajt udruženja ili grupe proizvožača koji se nalazi u vrhu pretrage za prodaju paradajza ili o informacijama da se nudi na tržištu veća kolićina paradajza. Greške su velike ali možemo da ih ispravimo samo ako se stvarno potrudimo da shvatimo da ovaj globalni svet informacija počiva na Guglu, Fejsbuku i Tviteru.

Šta je potrebno da se uradi:

-Potrebno je da svaki ozbiljniji poljoprivredni proizvožač ima svoj veb sajt koji ima kvalitetan sadržaj;

-Da je sajt optimizovan za Google pretraživač;

-Da redovno obaveštava javnost o prodaji svojih proizvoda i količinama koje nudi na tržištu;

-Da ima svoju Facebook stranicu i da preko njega stalno ima kontakta sa budućim kupcima i da predstavi svoj proizvod na najbolji način.

Igor Ristić, dipl.inž.

(Preuzeto sa sajta Poljoprivredne savetodavne stručne službe)