Turiste i putnike namernike, ali i filmske stvaraoce put će svakako odvesti do Muzeja Ponišavlja u Pirotu. Ne bez razloga. Više od 60 godina u kući poznatog pirotskog trgovca Hriste Jovanovića, zvanog Mali Rista, smeštena je  ova ustanova kulture, deo bogate kulturne baštine i nezaobilazni deo turističke ponude.

Kuća porodice Hristić zidana je pre više od 170 godina i jedan je od najvrednijih spomenika starovaroške arhitekture u ovom delu Srbije i spomenik kulture od izuzetnog značaja. Sagradjena je 1848. godine po narudžbini pirotskog trgovca Riste Jovanovića – Malog Riste.

Konak Malog Riste nalazi se u starom delu grada zvanom “Tijabara“ i mnogi je smatraju za nacionalnu znamenitost. 

Kustosi Muzeja podsećaju na zanimljivo predanje o zidanju same kuće.

Hrista, bogati trgovac, često je putovao u Carigrad i družio se s pašama. Pohvalio se tako jednom nekom paši da namerava lepu kuću da zida. Paša je na to rekao: “Doći ću kod tebe u goste, ali da napraviš tako veliku kuću da mogu na konju da udjem“. Hrista je zaista takvu kuću napravio, ali taj paša nije doživeo da dođe u goste svome prijatelju jer je umro dok se kuća gradila.

Međusprat je iskorišćen za takozvanu “nisku sobu“, kažu u Muzeju.

„Kad je reč o ovoj niskoj sobi postoji priča da je Rista zbog svog niskog rasta sagradio sebi sobu u kojoj je primao goste, pre svega Turke s kojima je sarađivao i koji su bili krupni i visoki. Da bi njima na neki način doskočio on je sobu napravio sa niskom tavanicom, tako da svi koji su dolazili morali su da se sagnu i u pognutom stavu da razgovaraju sa njima”, podseća istoričarka Muzeja kustoskinja Mila Panajotović.

U izgradnji ovog porodičnog doma iz 1848. godine, kažu u Muzeju, vide se estetika, ukus i veština nepoznatog graditelja, ali i smisao njegovog promućurnog gazde da sebi napravi lepo i ugodno mesto za život.

Prema rečima Panajotovićeve,  Čučuk Rista, siromašni seljak iz sela Zavoj sa Stare planine, doselio se u Pirot oko 1830. godine i obogatio trgujući stokom.

„Poslom je odlazio na istok – u Vidin, Sofiju i Carigrad, a na zapad u Leskovac i Niš.  Zgrada ima podrum, prizemlje i sprat i njena izgradnja po predanju trajala je dve godine. Zgrada pleni pažnju svojom neobičnom fasadom s čudesno rešenim prozorima, doksatima i krovnom konstrukcijom. Pleni i zbog materijala koji je tada korišćen – drvena konstrukcija i ćerpič. Sve to pokazuje veliko majstorstvo graditelja 1848. godine, dodaje Panajotovićeva.

Iako je prošlo 170 godina od izgradnje ove kuće, sačuvan je i osmišljen raspored prostorija koje su u funkciji. Tu je ulaz, kuhinjski deo, ostava, prostor za ručavanje, za goste. Posebno je zanimljiv raspored soba na spratu, kaže Panajotovićeva i objašnjava:

„Pošto žene i muškarci u to vreme nisu sedeli zajedno, postojala i danas postoji sačuvana muška soba a nasuprot nje je ženska soba (divan-hana). Muška soba je za stepenik viša u odnosu na žensku zbog hijerarhije i ona je gledala na ulicu a ženska na dvorište. Iz hola se ulazilo levo i desno u prostorije, odnosno tri originalne, autentične sobe – gostinska, spavaća i salon, koji je u stvari golema soba sa mameštajem Luja VI. Sav nameštaj je iz tog perioda, u stilu secesije i pripada kraju 19. veka. Na spratu postoji i takozvana “sar’k soba“ koja je služila za odlaganje garderobe i “ trezor soba“. Na dovratniku ispred Salona je originalni zapis o gradnji kuće na kome piše: “Mašala, Hrista Jovan sozida dom sei na 1848 aprili 5“. Podrum je služio isključivo za smeštaj vina i rakije. U prizemlju se stanovalo,a sprat je služio za prijem i svetkovine. U prizemlju je bilo i ognjište. Jelo se i kuvalo u “tendžerama“, posudama od bakra. Peći nije bilo, već se na ognjištu nalazio tronožni gvozdeni podmetač “sandžak“, na koji su postavljene tenđžere. Posudje je bilo na drvenim rafovima svuda po kući, kažu u Muzeju.

U odajama pirotskog Muzeja je dosta originalnog nameštaja iz tog perioda u holu i doksatu. Tu su lusteri i kovčezi, ćilimi stari i više od sto godina, minderluci…

„Sve to je veoma interesantno za posetioce iz zemlje i inostranstva. Posebna je priča turista koji su posle filmova “Zona“ i “Ivkova slava“ došli da vide autentičnu scenografiju kuće i ambijenta u kome su snimani ovi poznati filmovi.Za sve njih to je poseban doživljaj“, kaže Mila Panajotović.

Glumci u konaku Malog Riste

Zgrada Muzeja Ponišavlja u nekoliko navrata posluzila je kao autentična scenografija za snimanje filmova. Posle TV serije “Vuk Karadžić” koja je snimana pre trisetak godina, reditelj Zdravko Šotra je u ambijentu autentične stare varoši, posle veoma gledane “Zone Zamfirove” u tom ambijentu snimio i “Ivkovu slavu”. U ovom autentičnom ambijentu reditelj Jug Radivojevic je snimao film “Vrati se Zone“. Za Piroćance koji su pratili snimanje ovoh filmova, to je bio nesvakidašnji dogadjaj a mnogi od njih su bili statisti.

Foto: Arhiv Muzeja i Z. Panić

Stavovi izneti u podržanom mdijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva – grad Pirot