Zašto treba videti kuću pirotskog trgovca Hriste Jovanovića, zidanoj pre više od 170

Kako je Mali Rista svojom niskom sobom doskočio Turcima

Turiste i putnike namernike, ali i filmske stvaraoce put će svakako odvesti do Muzeja Ponišavlja u Pirotu. Ne bez razloga. Više od 60 godina u kući poznatog pirotskog trgovca Hriste Jovanovića, zvanog Mali Rista, smeštena je  ova ustanova kulture, deo bogate kulturne baštine i nezaobilazni deo turističke ponude.

Kuća porodice Hristić zidana je pre više od 170 godina i jedan je od najvrednijih spomenika starovaroške arhitekture u ovom delu Srbije i spomenik kulture od izuzetnog značaja. Sagradjena je 1848. godine po narudžbini pirotskog trgovca Riste Jovanovića – Malog Riste.

Konak Malog Riste nalazi se u starom delu grada zvanom “Tijabara“ i mnogi je smatraju za nacionalnu znamenitost. 

Kustosi Muzeja podsećaju na zanimljivo predanje o zidanju same kuće.

Hrista, bogati trgovac, često je putovao u Carigrad i družio se s pašama. Pohvalio se tako jednom nekom paši da namerava lepu kuću da zida. Paša je na to rekao: “Doći ću kod tebe u goste, ali da napraviš tako veliku kuću da mogu na konju da udjem“. Hrista je zaista takvu kuću napravio, ali taj paša nije doživeo da dođe u goste svome prijatelju jer je umro dok se kuća gradila.

Međusprat je iskorišćen za takozvanu “nisku sobu“, kažu u Muzeju.

„Kad je reč o ovoj niskoj sobi postoji priča da je Rista zbog svog niskog rasta sagradio sebi sobu u kojoj je primao goste, pre svega Turke s kojima je sarađivao i koji su bili krupni i visoki. Da bi njima na neki način doskočio on je sobu napravio sa niskom tavanicom, tako da svi koji su dolazili morali su da se sagnu i u pognutom stavu da razgovaraju sa njima”, podseća istoričarka Muzeja kustoskinja Mila Panajotović.

U izgradnji ovog porodičnog doma iz 1848. godine, kažu u Muzeju, vide se estetika, ukus i veština nepoznatog graditelja, ali i smisao njegovog promućurnog gazde da sebi napravi lepo i ugodno mesto za život.

Prema rečima Panajotovićeve,  Čučuk Rista, siromašni seljak iz sela Zavoj sa Stare planine, doselio se u Pirot oko 1830. godine i obogatio trgujući stokom.

„Poslom je odlazio na istok – u Vidin, Sofiju i Carigrad, a na zapad u Leskovac i Niš.  Zgrada ima podrum, prizemlje i sprat i njena izgradnja po predanju trajala je dve godine. Zgrada pleni pažnju svojom neobičnom fasadom s čudesno rešenim prozorima, doksatima i krovnom konstrukcijom. Pleni i zbog materijala koji je tada korišćen – drvena konstrukcija i ćerpič. Sve to pokazuje veliko majstorstvo graditelja 1848. godine, dodaje Panajotovićeva.

Iako je prošlo 170 godina od izgradnje ove kuće, sačuvan je i osmišljen raspored prostorija koje su u funkciji. Tu je ulaz, kuhinjski deo, ostava, prostor za ručavanje, za goste. Posebno je zanimljiv raspored soba na spratu, kaže Panajotovićeva i objašnjava:

„Pošto žene i muškarci u to vreme nisu sedeli zajedno, postojala i danas postoji sačuvana muška soba a nasuprot nje je ženska soba (divan-hana). Muška soba je za stepenik viša u odnosu na žensku zbog hijerarhije i ona je gledala na ulicu a ženska na dvorište. Iz hola se ulazilo levo i desno u prostorije, odnosno tri originalne, autentične sobe – gostinska, spavaća i salon, koji je u stvari golema soba sa mameštajem Luja VI. Sav nameštaj je iz tog perioda, u stilu secesije i pripada kraju 19. veka. Na spratu postoji i takozvana “sar’k soba“ koja je služila za odlaganje garderobe i “ trezor soba“. Na dovratniku ispred Salona je originalni zapis o gradnji kuće na kome piše: “Mašala, Hrista Jovan sozida dom sei na 1848 aprili 5“. Podrum je služio isključivo za smeštaj vina i rakije. U prizemlju se stanovalo,a sprat je služio za prijem i svetkovine. U prizemlju je bilo i ognjište. Jelo se i kuvalo u “tendžerama“, posudama od bakra. Peći nije bilo, već se na ognjištu nalazio tronožni gvozdeni podmetač “sandžak“, na koji su postavljene tenđžere. Posudje je bilo na drvenim rafovima svuda po kući, kažu u Muzeju.

U odajama pirotskog Muzeja je dosta originalnog nameštaja iz tog perioda u holu i doksatu. Tu su lusteri i kovčezi, ćilimi stari i više od sto godina, minderluci…

 

„Sve to je veoma interesantno za posetioce iz zemlje i inostranstva. Posebna je priča turista koji su posle filmova “Zona“ i “Ivkova slava“ došli da vide autentičnu scenografiju kuće i ambijenta u kome su snimani ovi poznati filmovi.Za sve njih to je poseban doživljaj“, kaže Mila Panajotović.

Glumci u konaku Malog Riste

 

Zgrada Muzeja Ponišavlja u nekoliko navrata posluzila je kao autentična scenografija za snimanje filmova. Posle TV serije “Vuk Karadžić” koja je snimana pre trisetak godina, reditelj Zdravko Šotra je u ambijentu autentične stare varoši, posle veoma gledane “Zone Zamfirove” u tom ambijentu snimio i “Ivkovu slavu”. U ovom autentičnom ambijentu reditelj Jug Radivojevic je snimao film “Vrati se Zone“. Za Piroćance koji su pratili snimanje ovoh filmova, to je bio nesvakidašnji dogadjaj a mnogi od njih su bili statisti.

 

Foto: Arhiv Muzeja i Z. Panić

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar