Umesto samih poljoprivrednih proizvođača na pijacama uglavnom dobro prolaze nakupci, prekupci i drugi mešetari, koji koriste težak položaj poljoprivrednika.

I dok danas ne postoji pravo rešenje za one koji na tezgama leskovačkih pijaca preprodaju poljoprivredne proizvode po znatno višim cenama nego što ih možete kupiti kod pravog proizvođača (iz prve ruke), način da reše taj problem Leskovčani su pronašli pre devedeset godina.

I to tako što su zabranili nakupcima da trguju pre deset sati izjutra, zbog čega su se oni i pobunili i uputili protestno pismo preko tadašnjeg nedeljnika „Leskovački glasnik“, tvrdeći da ovakva odluka odgovara samo bogatoj vlasteli i gospodi dok dodatno ugnjetava položaj siromašnih građana.

„Nisu skuplje seoske namirnice koje mi kupujemo od seljaka, nego su skupe luksuzne namirnice, čaše piva, krigle i ćevapčići, sladoled itd. A opštinska vlastela ne vidi što se svet dao na luksuz, no zabranjuje siromašnim ljudima da zarade parče hleba“, komentarisali su, što je naišlo na negodovanje većeg dela javnosti, pa i samih novinara „Leskovačkog glasnika“.

PROČITAJTE VIŠE:

Zlatna godina za leskovačke povrtare, paradajz se masovno izvozi, cene rastu

Jeftiniji paradajz od 15. avgusta

„Ajvarke“ nema na pijaci u Leskovcu,za zimnicu se kupuje samo paprika za turšiju i paradajz

Naime, daleke 1930. godine, nakupci su cenama“pelješili“ običan narod, te je gradska vlast morala da preduzme određene mere.

„Možemo reći da je zalosno što se to pitanje sada raspravlja… Jer je to pijačno pitanje u drugim varošima odavno rešeno, a mi ga tek sad uređujemo. Pa i tamo gde su uređene pijace i gde nema ovoga otmičarstva pri kupovini, žive piljari i prekupci i nisu pomrli od gladi“, navodi se u odgovoru novinara „Leskovačkog glasnika“ nakupcima.

Stavovi izneti i podržani u medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa, grada Leskovca,  koji je dodelio sredstva.