KAO NIGDE PRE: VAROŠ-MUZEJ

Varoš Vučje kod Leskovca čiji se centar skoro jedan vek nije promenio, mogao bi da postane pravi muzej na otvorenom jer sve u njemu odiše istorijom, ako se u tom centru zanemari par stambenih zgrada, Dom kulture i dve poslovne ruinirane zgrade.

Bila bi to prva varoš-muzej u Srbiji, sa trgom s početka 20.veka, osveženim kružnim tokom, sa zakatančenom fabrikom i njenim pogonima i bazenom olimpijskih razmera, sa niskim kućicama iz istog veka i tri vile industrijalca i bogataša Laze Teokarovića, koji je, zapravo, sagradio taj centar.

This slideshow requires JavaScript.

A centralni „eksponat“ mogao bi da bude upravo jedna od tri jedinstvene vile u centru, ona koju je Laza poslednju sagradio za sebe, svoju suprugu i sina. Ta vila je u raspadanju već decenijama, a turisti bi na licu mesta mogli da „uživaju“ u opadanju i stropoštovanju jednog po jednog njenog dela u kojoj, ipak, ima života budući da je drveće izraslo u njoj i izašlo preko krova. Blistavo i strašno.

Bazen Teokarovica je jedini odoleo zubu vremena. Umesto trave ovde bi mogla pšenica pred predstojeću glad.

Sve to, pomešano sa starom kaldrmom i prelepim starim drvoredom, sa mirišljavim vazduhom koji dolazi sa Kukavice što nadkriljuje eventualnu varoš-muzej, sa vrbama čije grane plivaju po ukotvljenoj Vučjanki kroz centar, i sa fabričkim dimnajkom koji kao čuvar nadvisuje vile i ugasle pogone sa uspomenama, mogla bi biti neviđena atrakcija za turiste u 21. veku, nešto kao – zaboravljeni grad.

This slideshow requires JavaScript.

Da, mogle bi da se otvore kapije one fabrike, da se prokrči put do radne vile bogataša u kojoj su se šepurili svi potonji direktori, predstavnici novih vlasnika – države Srbije, sve do sredine poslednje decenije prošloga veka. Da se na konkretnom primeru pokaže kako smo upropastili ono staro, mi, potomci onih koji su tu i mnoge druge fabrike oteli u besprekornom stanju, a mi našim potomcima doveli strane gazde. I na glupostima, lopovlucima i neznanju se može zaraditi, može i na zločinu.

Kuća za radnike koju je podigao Laza Teokarović

Jer, Nemci su restaurirali upravnu zgradu i nekoliko logoraških baraka u Dahau, otvorili ih za turiste, kolone turista iz celog sveta, pa malo i sada pitomo mesto živi baš od turizma. Za Vučje, koje bi moglo biti varoš-muzej, potrebna je samo dobra PR agencija, ako može neka strana, iz Engleske, na primer, pa ako je šef te agencije neko od bivših politačara što su donosili odluke o sankcijama i bombardovanju Srbije, uspeh je zagarantovan.

I tako ćemo preko „zlatnog doba“ koje se gradi nekoliko kilometara severnije, ući u turistički bum u decenijama skrajnutom Vučju.

This slideshow requires JavaScript.

Nekada čuveni restorani u prirodi iznad Vučja su se ugasili i takođe urasli u korov, ali u samom cenrtru Vučja postoji jedan restoran – „Bistro“, gde turisti mogu da ručaju, dva kafića i jedna kockarnica, pa posle razgledanja muzej-varoši, turisti mogu da predahnu uz kafu ili ručak, doduše ne u reprezentativnim objektama. No, i oni prate zacementirano vreme, pa bi možda i u tome za turiste bilo neke čari.

This slideshow requires JavaScript.

Jer, turizam je budućnost, a turističke agencije za sada preferijaju samo Beograd i banje. Međutim, ima i onih koji kada, na primer, odu u Moskvu, požele da vide i sela u podmoskovlju, tamo gde još magarci vuku teret.


Na ovom veličanstvenom mestu priroda pokaže svoj hir i svoju moć i ostavi bez daha (video)


Turizam je privredna grana u usponu jer ona najbrže doprinosi ekonomskom rastu svetske, nacionalne i lokalne zajednice, posebno tamo gde ima mora, banja i jezera i prirodnih atrakcija, ali i tamo gde svega toga nema, ali postoji plan za kontinuirani rast i razvoj. Leskovac, odnosno, nadležni u lokalnoj samoupravi, mogli bi u svojim planovima da uvrste i Vučje u poželjnu destinaciju, jer Vučje ima Kanjon, jedan od devet najblistavijih u Srbiji.

Njega je iznedrila priroda, Vučje je stvorila i upropastila ljudska ruka. Dve kombinacije, blistava i tamna, mogu dati dobru jednačinu.

 

(Nastaviće se)

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

3 komentara

  • Ima toliko lepših mesta, Vučje je tu gde i jeste, kraj svega, dno dna…!

  • Лепа репортажа која ме подсећа не моје младалачке дане. Тада смо углавном долазили на купање у „Девказан“ на реци Вучјанки са бициклама или аутобусом до Вучја па онда пешице. Унуци моји живе и другој држави. Желео сам , да им овог лета покажем све лепоте нетакнуте дивље природе.Старији син је електро инжењер и зањега ће бити занимљива посета хидро централе. После ове репортаже , биће разочарани када виде сву ову небригу о богатству „Богом дану“. Надамо се бољим временима.

  • Žalosno ali istinito, Vučić uglavnom pominje sva
    Mesta a Vučje baš nikada!
    Stalno pratim južne vesti u nadi da ću pročitati da se konačno Vučje počelo obnavljati,… sli svaki put čitam kako Vučje sve više i više propada!

vaš komentar