KAP PO KAP

Od 1880.godine do danas, svedoci smo najtoplijih dana, oni tada, pa mi sada. Razumemo se. Koža nam se ježi na dodir sa najtoplijim vetrom i oči nam ulaze u svađu sa zracima sunca od kojih nemamo više gde da pobegnemo… Jutarnji sati su nam sve draži jer jedino oni podrazumevaju mir, tišinu i uživanje u još neskuvanim mislima.

Tada i samo tada, pošto svi drugi delovi dana su puka borba za rashlađivanje tela, duše i misli, pada na pamet homonimija izraza “kap po kap” i različitost njegove upotrebe.

 Kap po kap – sistem za navodnjavanje. Boriti se protiv suše nije lako, boriti se protiv poplave nije lako, boriti se protiv prirode i samog sebe kao njenog dela nije lako… Čovek je od pamtiveka radio na oruđu za suočavanje sa prirodom i gubio, ali je uživao u samoj borbi, plodovima i znanju koje je usput pokupio. Ako je plod onaj koji će ga nahraniti uspeo je, ali ako je plod onaj koji će ga naučiti nešto o njemu samom što će mu pomoći da dalje formira sebe i oruđe, onda ni gubitak nije gubitak, već početak pobede.

Kap po kap – suza niz obraz. Od radosti ili od tuge, niz obraze će teći i suze jedna za drugom, kap po kap. U želji da produžimo metaforu, nazvaćemo ih sistemom za navodnjavanje duše. No, nastavila se metafora do kraja ili ne, nastaviće se njihovo postojanje i zalečivanje ili povređivanje onog nevidljivog, onog krhkog, onog nedodirljivog u čoveku… I opet, biće i plodova, plodova radosti ili tuge, ali plodova koji će ostaviti trag za dalji razvitak, plodova koji će zavisiti od suše i poplave…

Kap po kap-znoj niz čelo. Bez obzira na sve patnje, boli, nevolje i brige, postoji ta nada da je u radu spas. I uvek je lakše argumentovano raspravljati o tome zašto je nešto trenutno nemoguće uraditi nego naći ili barem tražiti načine da se to nešto ipak uradi… i tu nailazimo na razliku između onih koji žive ove dane brišući kapi znoja sa čela jer je rad jedino rešenje problema poznato njihovom sistemu rešavanja problema i na one kojima je pričanje o nemogućnosti rešavanja problema ustvari iluzija o rešavanju problema.

Kap po kap-vino u čaši.

Na kraju pretoplog letnjeg dana i svih filozofskih razmišljanja koje nas more ili ne (među njima i cela komplikacija prikupljanja sredstava i dokumentacije za more, kad smo kod “more”), tu je kap koja se sliva niz oznojenu čašu hladnog vina. Možda najlepša kap ovih dana… u rangu sa suzom radosnicom. Ta kap na kraju dana čini dan hladnijim, a vrelijim, providno jasnim, a ipak misterioznim i svetlucavo dnevnim, a ipak i zvezdasto noćnim. Ta kap uvodi dan u onaj trenutak odmora, planiranja sutrašnjeg dana, prihvatanja da ipak vredi truditi se za učestvovanje u borbama sa prirodom i sobom i shvatanja da će rezultati uvek biti male promene koje jesu malo na prvi pogled, ali čine čuda kada se zagledamo detaljnije i duže u njih – kap po kap promene.

Pratite juGmediu na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar