Žitelji sela Bunuševac kod Vranja, koji žive uz Duboku dolinu, više od jedne decenije nemaju miran san zbog klizišta koje preti da im uništi domove. Sa ovim problemom suočili su se gotovo istog trenutka čim je u blizini sela počela sa radom Deponija šuta, jer je na tom mestu nasipanjem zemlje zaustavljen protok vode u koritu reke, koje je i pokrenulo klizište.

Pomeranje tla dodatno je ubrzala i otpadna voda koja je cevima iz obližnje Industrijske zone sprovedena u Duboku dolinu, a gde Bunuševčani već godinama ispuštaju ovu vodu i iz svojih domaćinstava.

Da je vrag odneo šalu meštani ovog sela shvatili su tek kada su se u njihovim domaćinstvima najpre na pomoćnim zgradama, a kasnije i na stambenim, pojavile prve pukotine koje su počele da se šire pa su brže bolje odmah obavestili sve gradske službe koje bi mogle da im pomognu.

“Nažalost niko od njih nije ponudio adekvatno rešenje, pa čak i onda kada bi se više od deset opštinskih činovnika sjatilo u naša dvorišta. Naš problem je posebno dolazio do izražaja u vreme izbora kada su nas obilazili predstavnici lokalnih stranaka dajući nam razna obećanja“, priča vlasnik jednog od najugroženijih domaćinstava u selu Srba Milković.

Prema njegovim rečima, svi koji sui ih obilazili potom su zaboravili na njih, a su su ostajali u napuklim domovima strahujući da će ih klizište zajedno odvući na dno Duboke doline.

Dvorišta klize prema Dubokoj dolini

Dvorište ovog domaćina klizište je proteklih godina podelilo na tri nivoa. Onaj koji je najbliži dolini polako klizi prema njoj povlačeći za sobom i ostale na kojima se nalaze bašta i urušene zgrade. Na njihovom mestu Srba je podigao improvizovane šupe kako bi u njima mogao da drži sitnu stoku.

Veliku muku mu zadaju vodovodne i kanalizacione cevi koje mora stalno da prepravlja zato što često pucaju zbog pomeranja tla. I temelj njegove kuće usled klizišta sada gotovo visi u vazduhu, pa on moli Boga da njegovu porodicu ne zadesi neka nesreća.

Sličnu muku muče i vlasnici domaćinstava koji žive u njegovoj neposrednoj blizini i to u kućama do kojih više ne može da se dođe putem. Zbog toga oni svoju decu iznose na leđima do najbližeg puta kada treba da odu do grada.

Jedni čak nisu mogli ni pokojnika da sahrane po narodnim običajima jer nisu mogli njegovo telo da iznesu iz kuće odakle bi se obavila sahrana.

Proteklih godina Srba je mnogo snage i energije potrošio obilazeći gradske službe zadužene za ovaj problem u nadi da će ih podstaći da brže pronađu rešenje za klizište. Nažalost to mu nije pošlo za rukom i zato je kada je čuo da će predsednik Aleksandar Vučić doći da otvori Fabriku “Geoks” odlučio da mu napiše pismo koje mu je i lično predao sa molbom da Bunuševčanima pomogne da reše višegodišnji problem.

“Šef predsednikovog kabineta me je obavestio da je naš problem prosleđen na dalje postupanje kabinetu gradonačelnika Vranja sa zahtevom da predsednik bude obavešten o toku rešavanja ovog pedmeta”, kaže Srba.

On naglašava da su odmah posle toga na mesto klizišta došli stručnjaci niškog Građevinskog instituta koji su uradili projekat za njegovu sanaciju vredan 150 miliona dinara. Meštani Bunuševca su se tada ponadali da će klizište biti zaustavljeno i da će njihovim mukama doći kraj.

Nažalost ovaj projekat nikada nije sproveden u delo pa su oni bili prinuđeni da nastave da žive u napuklim i porušenim objektima registrujući nove pukotine na kućama, ali i dvorištima iz kojih pokulja i voda usled velikih kiša.

Otuda ih je pre skoro pet meseci ponovo posetila gradska Građevinska inspekcija koja je utvrdila da život ljudi u njihovim kućama više nije bezbedan, a što su potvrdili i stručnjaci niškog Građevinskog instituta i članovi Kancelarije za vanredne situacije grada Vranja.

Od tada je priča o iseljenju sa ovog mesta glavna tema razgovora među ovim meštanima koji ističu da bi njima najviše odgovaralo da budu premešteni na drugu lokaciju u selu gde se uostalom nalaze i njihova imanja.

Srba kaže da mu iz gradske uprave još nije stigao poziv za iseljenje, ali da ga je njegov komšija dobio i da je zajedno sa njim bio na tom razgovoru.

“Zanemeo sam kada sam čuo da su komšiji ponudili novčanu naknadu za iseljenje u iznosu od 400 do 600 hiljada dinara. To je toliko malo da tim parama ne može čak ni da plati kamion, ali i ljude koji treba na rukama da iznesu stvari iz kuće do vozila koje zbog urušenog puta ne može da dođe do njegovog doma”.

Na razgovor za iseljenje išao je i njegov komšija Goran Veličković.

“Potisao sam saglasnost za iseljenje, a pri tom uopšte nije bilo reči o novčanoj nakanadi.”, kaže Goran.

On tvrdi da u njegovom domaćinstvu život više nije moguć i da je njegova supruga Smilja za dlaku izbegla smrt kada se urušio zid na zgradi u kojoj drže koze.

Da se klizište ne šali i da je već počelo da razara izgrađene objekte i na levoj stranu Duboke doline potvrdili su nam i njegovi žitelji Dragan Antić i Borko Tomić koji svakim danom registruju proširenje pukotina na pomoćnim objektima.

“Na ovu situaciju ukazali smo i Nemanji Jovanoviću, koji sa nama komunicira ispred Kancelarije za vanredne situacije grada Vranja. Od njega sa nestrpljenjem očekujemo odgovore na pitanja kada će krenuti naše iseljavanje iz ugroženog područja i kada će početi njegova sanacija”, dodaje Srba.

Kako ističe, pismom se obratio i predsedniku Republike Aleksandru Vučiću, sa molbom da se ponovo uključi u rešavanje ovog problema jer samo on, po njegovom mišljenju, može da im pomogne da se reši muka sa klizištem i da su njihove oči uprte u njega.

Šta je sve po pitanju sanacije klizišta i iseljenja vlasnika najugroženijih domaćinstava do sada urađeno i mi smo pokušali da saznamo od Nemanje Jovanovića, iz Kancelarije za vanredne situacije grada Vranja. Nažalost, nismo uspeli da dobijemo odgovor jer se Jovanović nije odgovarao ni na naše telefonske pozive.