Iako većina seizmologa tvrdi da je zemljotres u Rumuniji smirivanje tla posle onih jakih u Turskoj, ima i onih koji smatraju da je reč o potpuno nezavisnim potresima, koji se osećaju i u Srbiji, te da se slični zemljotresi mogu očekivati i na našem tlu.

Seizmološkinja Ana Mladenović je rekla za „Blic“ „da nije neočekivano da se u narednim danima dogodi zemljotres na teritoriji Srbije. Prema njenim rečima zemljotresi u Hrvatskoj i u Rumuniji nisu posledica onog u Turskoj.

“Ne možemo reći da su ova dva zemljotresa posledica onog u Turskoj, možda je samo doprinelo da se ubrza proces, ali o direktnoj povezanosti ne možemo govoriti. A to što se istovremeno treslo tlo u komšijskim zemljama možemo pripisati slučajnosti”, kaže Ana Mladenović.

Na pitanje koja područja su inače najugroženija kada su zemljotresi u pitanju u našoj zemlji Mladenović kaže da su to Kopaonik, dolina zapadne Morave, dolina Velike Morave, Kraljevo, Trstenik, Kruševac, naviše ka planini Rudnik, Valjevo, Lazarevo, Mionica i eventualno Svilajnac i Paraćin.

Danas pre podne osetio se još jedan zemljotres u Srbiji, kod Bora, ali veoma male snage.

Objašnjava da u Srbiji ne može da bude jačih zemljotresa od 6 stepeni po Rihterovoj skali zato što smo daleko od mesta gde se generiše tektonski napon.

“Kod nas ne može ništa specijalno veliko da se stvori”, tvrdi Ana Mladenović.

Seizmolog Dragan Milovanović, ipak, smatra da zemljotresi koji su se osetili i u Beogradu i Vršcu mogu biti produkt smirivanja tla velikog zemljotresa koji se dogodio u Turskoj i Siriji.

“Druga je mogućnost, po mišljenju geologa, da je to sada jedno drugo nezavisno oslobađanje energije, to znači da je pomeranjem ploča došlo do neravnoteže i ovom trenutku je oslobođena energija, odnosno, nastao zemljotres u Rumuniji, koji se osetio na ovom prostoru i u Hrvatskoj. Svi ti zemljotresi su jako male magnitude, što navodi na zaključak da se radi o smirivanju tla, a ne o nezavisnim zemljotresima”, rekao je Milovanović za „Kurir“.

Kada je u pitanju Srbija, kaže, najugroženija od zemljotresa su područja Kraljeva, Mionice, jug Srbije i sever prema Banjaluci, dok je u Beogradu najmanja opasnost.

“Po mom mišljenju, većina novih zgrada je rađena po zakonskoj regulativi i one će izdržati zemljotrese jačine do najviše 6 stepeni Rihtera, ali to je moje mišljenje. Kad je u pitanju stara gradnja, to je čak i bolje, dok se kuće zidane od cigle i bez armature lakše ruše”,  izjavio je Milovanović.

Zemljotresi u Srbiji

Seizmolozi naglašavaju da je nemoguće vezivati Tursku i posledice zemljotresa u toj zemlji sa Srbijom. Podsećaju da više od deset godina nismo imali jači potres od pet Rihtera i da se potresi jačine pet do šest Rihtera dešavaju po pravilu u jesen i proleće.

Najači zemljotres dogodio se u Srbiji blizu Beograda, pre 101 godine, 24. marta 1922. godine. Bio je jačine 6 stepeni po Rihterovoj skali i tada je Tašmajdan pukao na pola. Iako je bio u Lazarevcu, osetio se jako u Beogradu. Drugi po jačini se dogodio 1927. godine na Rudniku. Jačina je bila 5,9 stepeni. U novijoj istoriji najjači zemljotres dogodio se na Kopaoniku 1980. godine. Bio je jačine 5,8 stepeni.