Kolika je etnička distanca u Srbiji, otklon prema mešovitim brakovima

Istraživanje Instituta društvenih nauka i Centra za proučavanje etniciteta „Socijalni odnosi između etničkih grupa u Srbiji“ pokazalo je da je etnička distanca kada je reč o braku najveća između pripadnika srpske i albanske nacionalnosti, dok se ta distanca smanjuje kada je reč o suživotu Srba i Albanaca.

U anketnom istraživanju učestvovalo je 2.130 pripadnika srpske zajednice i 759 pripadnika pomenutih nacionalnih manjina

Trećina ispitanika Srba (31%) prihvatilo bi brak sa Albancem ili Albankom. Još su rigidniji stavovi pripadnika albanske nacionalne manjine pa samo 26,4% pripadnika te nacionalne manjine bi sklopilo brak sa pripadnicima srpske nacionalnosti.

Direktor Instituta Goran Bašić rekao je na predstavljanju istraživanja u Medija centru da bi na suživot sa Albancima pristalo skoro dve trećine ispitanika srpske nacionalnosti.

S druge strane Albanci nisu oduševljeni suživotom: sa Bošnjacima bi prema kriterijumu pretpostavljenih stavova sunarodnika u istoj zemlji živelo njih 60%, sa Srbima, Hrvatima, Rumunima, Slovacima i Mađarima oko 40%, a sa Romima samo trećina ispitanika.

“ Istraživanje je pokazalo I da bi svega 24% Srba pristalo da Albanac bude predsednik Srbije, dok bi veća podrška za tu ideju stigla od Mađara (39%), Rumuna (41%), Roma (28%), Hrvata (53%)”, naveo je Bašić.

Kada je o diskriminaicji reč srpsko društvo je njom opterećeno i sa tim problemom se suočavaju svi –pripadnici I srpskog naroda i nacionalnih manjina. Najčešća je diskriminacija u neformalnim kontaktima, u školi ili na poslu, dok se ti problem ređe javljaju u organima javne vlasti gde građani ostvaruju prava.

Više od polovine ispitanih Albanaca (59,6%) i Bošnjaka (56,4%) više od deset puta suočilo se sa diskriminacijom na nacionalnoj osnovi u neformalnim kontaktima.

Zanimljivo je i da je trećina ispitanika srpske nacionalnosti takođe doživela diskriminaciju na nacionalnoj osnovi u svakodnevnim kontaktima sa sugrađanima.

Iz istraživanja proizilazi i da je integracioni potencijal našeg društva uprkos pokazanoj socijalnoj udaljenosti etničkih zajednica delimično očuvan. To potvrđuje podatak da je većina pripadnika nacionalnih manjina dvojezična i da su nacionalne manjine, osim albanske, jače vezane za Srbiju nego za zemlje porekla.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar