Veština komuniciranja se uči. Posebno poslovna komunikacija, koja ne bi trebalo da se mnogo razlikuje od privatne, bar što se tiče osnovne vaspitnosti i kulture. Ono si što govoriš, sebi a onda i drugima. Važan je i način na koji se obraćaš sebi i drugima.

Dobar čovek je dobar zaposleni koji ima jasno definisane vrednosti koje će poštovati u datim životnim situacijama. Data reč mora da prati dela, inače se urušava čovekov integritet. A bez poverenja i poštenja nema dobrih poslovnih rezultata.

Bez obzira na poslovni uspeh koji ostvaruješ, na kojoj si funkciji i koju titulu imaš, teško je realizovati poslovne ciljeve bez kvalitetne komunikacije. Poslovanje bez međusobnog poštovanja na duge staze neće biti uspešno. Mnogo je primera u praksi koji ukazuju na lošu komunikacionu poslovnu kulturu. Vikanje podređenima, nipodaštavanje, ignorisanje, često se posmatraju kao poželjne liderske veštine, kojima su obdareni ’’izuzetni’’ ljudi na ’’vrhu’’.

Koliko ste puta dobili poslovni imejl ispisan velikim ’’pretećim’’ slovima? Zar ne stičete utisak da se iza svake reči skriva agresija i netrpeljivost pošiljaoca, šćućurene zajedno u nekom misaonom kutku, čekajući da budu oslobođene na kompjuterskim tipkama. Ovakvi komunikacioni ’’ispadi’’ češći su kod ljudi postavljenih na višim menadžerskim pozicijama. Smatrajući da su preokupirani obavezama i poslom, pojedini ljudi daju sebi za pravo da se zaposlenima ali i strankama obraćaju na ovaj, vrlo neprimeren način.

Poslovni imidž je vrlo bitan. Preduzeće čine ljudi. Na svim radnim mestima. Način na koji se obraćamo jedni drugima upravo govori o nama, ali i o instituciji u kojoj radimo. Poštovanje prema drugome uslovljeno je pre svega poštovanjemkoje imamo prema sebi. Reči koje koristimo, način na koji ih koristimo, deo su naše lične ali i poslovne kulture. Zato, učimo se dobrim stvarima. Učimo jedni od drugih. Birajmo reči pažljivo, pedantno listajući svoj vokabular.

Reč je misao koja nas kontroliše. Potrudimo se da je obradimo pre nego je pošaljemo van. Jer ako u nama samima ima dosta mulja, ako smo ispunjeninezadovoljstvom, nesigurnošću i strahovima, šta možemo pružiti svetu? Šta osim mraka koji nas je zarobio? Ali da bismo se promenili, moramo biti svesni naših slabosti. Pukotina.

Zato, krenimo od sebe. Za početak, dovoljno je reći hvala i izvini. Nasmešiti se ljubazno kolegama. Uneti malo svoje vedrine u prašnjavim i zamračenim kancelarijama. I šta god radili, koliko god zauzeti bili, potrudimo se da poštujemo jedni druge. Počnimo da primećujemo ne samo loše stvari, već i one dobre, a koje se često podrazumevaju. Pohvalimo dobro delo jer će to svakako nekome značiti. To je suština mudrosti koja se stiče sa iskustvom. A koja promenu, ma koliko mala ona bila, vraški dobro pokreće.

dr Nataša Dimitrijević