LESKOVAC – Malobrojni Leskovčani sinoć su uživali u koncertu poznatog gitariste Zorana Anića, uz kompozicije Đuzepea Antonija Brešanela, Mario Đulijanija, Nikole Paganinija, Lenoksa Berklija i Dušana Bogdanovića.
Magistar Zoran Anić je profesor u muzičkoj školi “Dr Vojislav Vučković” u Beogradu, a radio je i u lekovačkoj muzičkoj školi “Stanislav Binički”.
Osnivač je asocijacije klasičnih gitarista Srbije i klasičnih gitarista jugoistočne Evrope.
“Lepo je videti poznata lica u Leskovcu, pogotovo sarađivati sa sada poznatim muzičarima koji su nekada bili moji đaci”, izjavio je umetnik za Jugmediu.
Koncert je održan u Kulturnom centru, u organizaciji ove kulturne ustanove. Po oceni prisutnih, mnogi su sinoć propustili šansu da uživaju u virtuoznom Anićevom muziciranju.
(Kraj)vci/mil
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Ajde da se kladimo da ovde nece biti ni jednog jedinog komentara. Ljude ne interesuje uemtnost. Ja sam motika i ni mene ne inturesuje, ali yasto vas silne intelektualce sa ovog saajta ne yanima nego se utepujete po ceo dan sa politiku.
Господину Зорану Антићу, без сумње, виртоузу на акустичној гитари, било је толико лепо у Лесковцу, па је отишао и усавршавао се, наравно, успешно – то су видели и могли да чују, нажалост, малобројни лесковчани, и да уживају…Ево, речено је нешто што НЕМА ВЕЗЕ са политиком – али, има са СЛУХОМ (они без слуха су остали повезани). Ако ћутимо и жмуримо – хоћемо ли развити наш слух, хоће ли нам бити боље?
Изгубљена опклада,….
Ја би хтела да прокоментаришем један навод у овом чланку. У питању је реч „малобројни“ и она се овде употребљава у негативном контексту.
Хоћу да кажем две ствари – прва је да баш није било тако мало публике.
Друго је – дата бројност публике управо је показала право стање ствари када је реч о бројности љубитеља и познаваоца уметничке музике нашег града. Чињеница да су неки други концерти били посећенији указује да је посреди још нека додатна мотивација.
Наиме, извесни „угледни“ грађани овог града, долазе искључиво на концерте одређених извођача или извођача који су у „партнерским“ односима са тима одређенима.
Šeftelijo da li znaš šta si htela da kažeđ. Ako si već bila, kaži da je koncert bio za pamćenjem da je umetnik dao sve od sebe da zabavi nas dvadesetoro, brojao sam. Koliko god je rečeno u negativnom kontekstu, rečena je istina, Šeftelijo.
Од народа нам је остало „боље и мање, а боље – него више, а горе“. А, да ли је и то мало од малога – заиста, и боље? Нисмо ли дугогодишњим запостављањем стваралаштва „отерали“ све боље, а свакодневно дишемо све много, а горе! Шта је град, шта смо сви ми чинили да оно мало, а боље – буде више и боље! Музика Зорана Антића и није за многе уши, она и не може да допре и да било шта каже маси, јер је рафинирана, висока, недокучива просечном нашем грађанину кога смо затровали медиокритетством и, нажалост, гурнули у анти-културу. Култура нам из-умире, а за њене болове, јауке, вапаје све је мање разумевања и слуха.
Драги Ненаде, наравно да сам била. Хтела сам да кажем да се дата (каква год она била) бројност у чланку поставља у негативном контексту а да ту бројност реално треба очекивати у граду. Према томе, за мене то није „мали“ већ је то реалан број. Ето то је.
Не видим шта је проблем са тим концертом? Концерт је испунио очекивану сврху у смислу естетског ужитка и доживљаја. Ако ћемо са аспекта вредности исти се не мери бројношћу публике како је, чини ми се хтело да се алудира у чланку и ја сам објаснила разлоге за феномен бројност у нашем граду.
Можда Вам се то не свиђа? Све једно – тако је, свиђало се то Вама, нама, свима па и мени или не. Уосталом, то је лако доказати – требало би само погледати на чије и које концерте долазе неки „угледни“ људи овога града па да се схвати да су они публика не због музике и уметности већ су „логистичка подршка“ извођача и њихово „оправдавање“ за дате има паре. Хоћете ли још?
E, Šeftelijo, mnogo si nabijena negativnom energijom pa je i privlačiš. Ali nisi u pravu, ne znam zašto misliš da je autor upotrebio reč negativne konotacije, kad je zaista bilo malo ljudi, a to možemo da zahvalimo samo lošem marketingu umetnika i samog događaja.