U vranjskom kraju jesenas je pšenica od planiranih 15.000 zasejana samo na oko pet hiljada hektara jer su dugotrajna jesenja suša, a dobrim delom i zastarela mehanizacija omele proizvođače da ovaj posao završe na vreme i valjano.

Otuda neki u želji da na zasejanim površinama ostvare maksimalne prinose već sada razmišljaju da krenu sa prihranjivanjem pšenice.

Stručnjak za ratarstvo Nada Lazović Đoković, međutim, to nikako ne preporučuje ratarima da urade jer se zasejane žitarice nalaze u fazi potpunog mirovanja i to ne bi bilo dobro jer ne mogu upiju hranu.

Sneg je pšenici odličan izolator od mraza, štiti je od izmrzavanja i daje joj neophodnu vlažnost

“Ratari prihranu strnih žita treba da obave tek kada počne vegetacija i to treba da urade u dva navrata”, kaže Lazović Đoković.

Prihranu useva, prema njenim rečima, treba obaviti u dve etape.

Prvu treba obaviti sa pedeset posto azota početkom vegetacije, a drugu u periodu vlatanja.