Krenuli sa prihranjivanjem pšenice kako bi ostvarili maksimalne prinose

U vranjskom kraju jesenas je pšenica od planiranih 15.000 zasejana samo na oko pet hiljada hektara jer su dugotrajna jesenja suša, a dobrim delom i zastarela mehanizacija omele proizvođače da ovaj posao završe na vreme i valjano.

Otuda neki u želji da na zasejanim površinama ostvare maksimalne prinose već sada razmišljaju da krenu sa prihranjivanjem pšenice.

Stručnjak za ratarstvo Nada Lazović Đoković, međutim, to nikako ne preporučuje ratarima da urade jer se zasejane žitarice nalaze u fazi potpunog mirovanja i to ne bi bilo dobro jer ne mogu upiju hranu.

Sneg je pšenici odličan izolator od mraza, štiti je od izmrzavanja i daje joj neophodnu vlažnost

“Ratari prihranu strnih žita treba da obave tek kada počne vegetacija i to treba da urade u dva navrata”, kaže Lazović Đoković.

Prihranu useva, prema njenim rečima, treba obaviti u dve etape.

Prvu treba obaviti sa pedeset posto azota početkom vegetacije, a drugu u periodu vlatanja.

 

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar