Porodična kuća Trajkovića, jedna od najstarijih u Vladičinom Hanu, nalazi se u glavnoj, Svetosavskoj ulici, nekada ulici Maršala Tita. Zavučena između konfiskovane lepe i velike  dvospratnice , nešto novije gradnje te mnogobrojne porodice, koja se i sada naziva „Mini-market“, bivše prodavnice tekstila PK „Delišes“ i zloglasnog zatvora u vreme bugarske okupacije i , sa druge strane kockarnice, prve škole ove varošice nastale 1879. godine.

Velika porodična kuća, okrečena u tirkizno, dosta oronula, još svedoči o nekadašnjem luksuzu bogatih trgovaca. Na dva sprata, sa velikim doksatom na prizemlju, kao i prema spratu i drvena ograda u rezbariji, verovatno još iz doba izgradnje. U produžetku, i danas stoji štala sa plevnjom na spratu, kako se onda gradilo.

U njoj živi sedamdesetpetogodišnji Miroslav Trajković.  Kaže nam da ne zna tačno kada je kuća  podignuta, ali da  je jedna od prvih u Vladičinom Hanu i da je stara oko 100 godina. Njegova porodica se tu doselila iz surduličkog sela Binovca 1920. godine.

„Suvlasnik sam kuće sa braćom od stričeva, koji ne žive ovde. Moji su se tu doselili posle Prvog svetskog rata iz Binovca, 1920. godine. Bili su trgovci, najpoznatiji u Hanu. Moj otac je ovde išao u školu, koja je odmah pored kuće a posle Drugog  sevtskog rata je pretvorena u žitni magacin, kaže Miroslav.

Po njegovim rečima, po urbanističkom planu ovde je predviđena izgradnja privatnog, dvospratnog objekta. Pretpostavlja da će rođaci, nekada,  ovu kuću  prodati.

„ Stara je, ja sam nešto renovirao u prizemlju, ali iziskuje kompletnu rekonstrukciju.  U nastavku je i nekadašnja štala, sa plevnjom na spratu, gde se čuvala hrana za stoku.  I to je dotrajalo,“ priča se setom Miroslav.

Broj ovakvih objekata u Vladičinom Hanu koji su preživeli moderna vremena, može se nabrojiati na prstima jedne ruke.  Od nekadašnjeg luksuza ostalo je malo. O njemu svedoči samo spoljašnjost za koju je izvesno da je u ono vreme mamila zavidljive poglede. Višečlane porodice su se, nakon Drugog svetskog rata delile i osnivale svoja domaćinstva i u tom procesu neki su prošli bolje, a neki gore.

Zub vremena, konfiskacije i odlazak čitavih poprodica iz Hana, ostavili su posledice. Neke od najlepših građvina mogle bi da budu turistička atrakcija grada, umesto što su ostavljene su da propadaju polagano, kao da se nisu pomakle iz perioda od pre jednog veka.

Kuća  Trajkovića nekada je bila puna života. Onda je podignuta nova, a u ovoj je ostala samo Miroslav ljeva porodica. Tu je živeo sa majkom i bratom, koji su pre više godina preminuli.

Stavivi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.