Davno beše kada se donese odluka u Srbiji da se državni i društveni stanovi prodaju u trajno vlasništvo onima koji su ih dobili na korišćenje i beše to dobra odluka. Od onih prvih koji kupovaše, država je zaradila dobro, a onda je nastala inflacija, pa su sadašnju vlasnici dvosobne stanove plaćali po par stotina maraka, a oni među poslednjima, verovali ili ne, po 50.
Samo na primeru Leskovca može se videti u kakvom su danas stanju zgrade u kojima su stanovi kupljeni za “bagatelu”, gotovo poklonjeni. Posebno ulazi u zgrade, oni zajednički koji treba da se održavaju sopstvenim novcem.
Jedan od ruiniranih ulaza sa neprijatnim mirisom kada se otvore teška metalna vrata, nezamenjena još od kada je ozidana stambena zgrada na Bulevaru oslobođenja u samom centru Leskovca, prva pored Tehnološkog fakultea, sa pet ulaza, pravi je primer nekulture stanovanja.
Reč je o ulazu broj 140
“Možda nam vi možete pomoći oko stanja u kome se nalazimo. Uprkos redovnom plaćanju održavanja zgrade. Imamo i upravnika zgrade, uzgred”, piše jedan od stanara.
Pre nego je neko rešio da uništi preduzeće “Dom”, na koga su se i onda Leskovčani žalili, ti ulazi su bili u daleko boljem stanju. Sada se ovo preduzeće više ne bavi time već upravnici, koji se uglavnom žale da niko redovno ne plaća.
Naravno, ima i pozitivnih primera, posebno u zgradama koje su takođe u komunističko-socijalističkom vremenu neki ljudi kupovali stanove po tržišnim cenama. Novije zgrade, koje zidaju uglavnom privatnici, a koje vise iznad glava korisnika trotoara, su, već, druga priča, ona čistija kada su u pitanju zajednički ulazi i hodinici, a urnabističkom haosu s tim novim zgradama i novim biznismenima smo pisali i pisaćemo.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Apsolutno tacno! I mi imamo nekoliko takvih u nasoj zgradi u Bulevaru ispod i ne toliko daleko od ovog ulaza. Definitivno najgori odnos prema zajednickim delovima zgrade imaju bas ti koji su otkupili svoje stanove za 50-100 eur kao i njihovi naslednici koji jos uvek misle da neko drugi treba da placa i sredjuje njihovu zgradu odnosno kucu. A najkorektniji odnos imaju naravno oni koji su svoj stan kupili na kredit i/ili sami zaradili novac za kupovinu stana teskim i postenim radom.
Ti stanovi su otplaćeni i po dva do tri puta kroz zakup državi tako da je laž da su poklonjeni.A što se tiče ulaza to je pokazatelj kulture onih koji su došli a i onih koji su bili tu i bili nekulturni i tada kao i sada.40 godina sam živeo u zgradi i znam i jednu i drugu priču.Treba pisati o onima što grade zgrade sa zajedničkim parama i koji su bili sitni hoštapleri a sada su krupni i sve to sa onima nemoralnima na vlasti i tada a pogotovo sada.
Hajde molim te prosvetli me, reci mi pošto nisam upućen, na koji način su otplaćeni kroz zakup ? Pa gde su pare koje je moj pok.otac, majka, ja, supruga uplaćivali u stambeni fond, a sami sagradili kuću. Vi koji ste otkupili za smešne pare stanove, nemate pojma kolika je muka sagraditi sopstveni dom, i koliki su troškovi održavanja kuće i okućnice, a sada bi možda da vam Država održava hodnike do ,,VAŠIH“ stanova. Moje kupatilo je tada koštalo kao dva-tri stana,koje ste vi otkupili.
Za druge ne znam, ali moji roditelji su za kupovinu stana uzeli kredit još ranih sedamdesetih, koji su sa teškom mukom otplaćivali podosta godina, i sećam se da smo zbog mesečne rate baš svi trpeli. Baš kao što se i danas s teškom mukom otplaćuju ovi novi „moderni“ stanovi od knaufa. Ja sam nakon 2000te počeo da gradim kuću na porodičnom placu, tako da znam i za tu drugi stranu medalje.
Da te prosvetnim mom ocu se odbijalo kao i meni kad sam počela da radim za stambenu izgradnju , godinama plaćali stanarinu za dvosoban stan kao ti ratu za kredit za kuću od 200 m2, tako je otplate.
Degutantno je da više polemišemo o tome. Imam već dovoljno godina, pa se sećam kolike su bile stanarine u Državnim stanovima. Mnogi podstanari su plaćali (mnogo veću) stanarinu,kod privatnih stanodavaca, pa nisu bili u prilici da ,,KUPE“ stan. Najveća nepravda tadašnje vlasti, radi glasova tj. o(p)stanka na vlasti.
1968 godine su moji roditelji kupili stan u ovom ulazu. 25 godina su ga otplaćivali, od jedne plate, dvoje dece su školovali. Moja majka u 89.-oj godini uredno plaća održavanje zgrade od svoje penzije. Zaključak? Ako živite svoj život držeći se morala, slova zakona i ako ste građanski odgovorni- ne gine vam teška muka.
Najveća nepravda od strane države. Moji roditelji su odvajali za tu stambenu izgradnju ukupno 70 godina , a ništa nisu dobili od države. Tako da mili moji udavite se , preskačite, razmazujte, mažite se, drago mi je!